Quo vadis, Srbijo?

Mia pita.

Sloboda Ne

Eto, juče se dotakoh politike ... i ja, malena :)

A šta da radim, rekoh vam, OPET izbori, OPET jako važni, OPET sudbonosni, i OPET ko zna šta ... izgleda da je to uvek OPET u ovoj zemlji u kojoj sam se rodila.

Uz sve to, u našoj kući se OPET slušaju "hitovi" s' početka devedesetih - nostalgija tate za vremenima iskrene borbe za demokratiju, vremenima koja nikako ne želi da (nam) se ponove.

Eto za sve vas rođene sedamdesetih i ranije, koji se još uvek sećate i želite da Srbija konačno izađe iz XX veka, pesma iz naslova:

Znam, ovo sve sam mogo reći i pre,
Al' ptica trpi dok je bar metar neba.
Nisam hteo da se mešam,
Ispašću, ko velim, smešan,
Smešnih imamo i više neg' što treba.

Na tamburu sam metio ključ,
Do zadnje epizode ovog ružnog sna,
Odroni se srca komad,
Nisam pev'o od onomad.
Pitaš kad ću? Bog sveti zna...

Gledam skupštinu il' šta je to već.
Bife "Proleće" u Petrovcu na Mlavi.
Ej, gledam one tužne kese,
Di baš meni da se dese
Da mi takve glave delaju o glavi?

A u mutnoj reki topi se brod,
U džepu pesak a u ušima voda.
Kad već pričamo o tome,
Što ja braćo s' vama tonem,
Ja sam putnik s jednog sasvim drugog broda.

A TV Dnevnik, ko kormilo, okreću spodobe
Vrlo podobne.
Sve će se, kažu, srediti,
Istina će pobediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!

I ja ponekad popušim,
al' zbog tog zemlju ne srušim.
Slobodane!
Veliš: što da ne?
Tebi su mase odane,
Ko sluša duše prodane?
Kao ja.

Kažu da je nekad carovo um.
Gde je tu bajku samo iskopao DEPOS?
Joj, ispadoše akademci,
veći zlotvori neg Nemci,
Nisu ljudi stigli kasti "fala lepo".

Al' tek zbog studoša mi napuko film,
E, reko, sad će valjda sa trešnje sići.
"Malo morgen", reče Boban,
Doktor nauka il čoban,
"Vi ste samo mali glasački listići".

A TV Dnevnik, oduševljen time je doneo
Kraći rezime:
Da treba pravdu slediti,
Istina će pobediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!

Deca u mestu putuju,
Mladost na tačke kupuju.
Slobodane!
Eh, što da ne?
Kad su ti mase odane,
Ko sluša duše prodane,
Kao ja.

Amer merači na Mesecu plac,
Ej, rock'n'roll se čuje s tavana Kremlja.
A od mene ištu vize,
Da'l sam besan, da li grizem?
Pardon, je li ovo kasarna il' zemlja?

Ma tu mora biti još neki put.
Zar se do mira uvek putuje ratom?
Čuvajući dostojanstvo,
Primako si inostranstvo,
Inostranstvo nam je oma tu, za vratom.

Uz TV Dnevnik je sve više gnevnih, a sve manje
Vernika Dnevnika.
"Istina će pobediti",
Znam, tek ćeš se ondak jediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!

Nemoj nas više braniti,
Brigom ćeš nas saraniti.
Slobodane!
Ma, što da ne?
Tebi su mase odane,
Ko sluša duše prodane?
Kao ja.

Slobodane!
Zauzdaj svoje klovnove,
Dok Vijetnam ne ponove.
Sloboda - da!
Sloboda - da!
Sloboda - da, sad il nikada,
Na kraju to tako ispada.
Slobodane!
Sloboda - da!
I ja ponekad popušim,
Al' zbog tog zemlju ne srušim.
Slobodane!
Sloboda - da!
Sloboda - da, sad il nekada,
Na kraju to tako ispada.
SLOBODANE!
____________________________________

ŠIRI DALJE

Danas je nedelja. Za sedam dana - opet nedelja, i OPET izbori. Moj stav o politici (i političarima) ne postoji, niti će postojati još dosta dosta godina, ali zato već par meseci prosto obožavam reklame sa TV-a :)

Šta da vam kažem - evo mog favorita ...

BUDUĆNOST NEMA ALTERNATIVU

A tata - pa, on je već dugo u politici, čak toliko da je uspeo i stranku da promeni (to je valjda normalno u našoj zemlji), iza sebe ima jedan mandat u lokalnoj skupštini i par "odgovornih funkcija". Mama misli da je dobar u tome, ali i da je predobar za to!?

Moj favorit nije opcija moga tate, ali im (kao ja) želi uspeh na izborima. Ono što znam je da su baš ovi izbori jako važni i ko zna možda ću i ja izaći :)

mržnja ne može da pobedi ljubav
tama ne može da pobedi svetlo
strah ne može da ubije nadu,
a prošlost da uzme budućnost

Vrbica

Ne baš sjajan prolećni dan - oblačno, hladno, ali ...

DANAS JE PRAZNIK - LAZAREVA SUBOTA

Moja prva Vrbica :)

Ekspedicija spremna,
cilj - put u nepoznato, odredište - gradska crkva !?

Volim ovaj deo grada i tu često šetam sa mamom i tatom, ali sada je bilo drugačije - gužva. Da, ipak je praznik, i to veliki.

Deo gužve sam pravila JA i moji pratioci: mama, tata, baka i tetka Milena.

Iskreno, bila sam zbunjena, a i bilo mi je vreme za spavkanje - mada ko još spavka za Vrbicu. Znala sam da će se nešto desiti, i iščekivala sam to nešto.

Izgledala sam OVAKO, potpuno normalno, i nisam skidala onu zbunjenost s' lica.

- a onda -

Onda sam konačno videla o čemu se radi. Bila sam čudna i slatka kao sva deca u dvorištu gradske crkve :)

"Vrbica" kao venčić od vrbe koji se našao na mojoj glavi :) ... i uz majušno zvonce, izgledala sam ovako :)

[bako, ovu lepu slikicu možeš da skineš za svoj wallpaper na poslu]

Dobro na prethodnoj "lepoj" slici se ne vidi zvončić, zato evo mene cele :) na mojoj prvoj Vrbici.

Ružičasto, volim te ružičasto :)


Da l' zbog pospanosti ili gužve ...


... i dalje sam demonstrirala svoju zbunjenost ...


... i pored toga što sam se potpuno uklopila u prazničnu ikonografiju.


Treba li reći da se baka postarala za moj izgled :)

Ali to nije bilo dovoljno ...


... potrebna mi je dodatna animacija.


FOTOGRAFISANJE - dobra ideja


mama i teta Milena


onda sa tatom


malo smo i leteli (što nije izbrisalo onaj izraz lica :)


zatim opet sa bakom i opet sa mamom ...


... i ispred Saborne crkve u Leskovcu.

Katedralni Hram ili Saborna crkva Svete Trojice datira iz 1931.god. njenom osveštanju i svečanom otvaranju prisustvovao je kralj Aleksandar Karađorđević i Njegova Svetost Patrijarh Srpski Varnava, a u okviru crkvene porte nalazi se stara crkva posvećena rođenju presvete Bogorodice (Mala Gospojina) sagrađena 1803. specifična po tome što ima odžak pa se i naziva crkva Odžaklija.

Poziranje se nastavilo ...

malo sa mamom




a malo i sama

Ali nisam pozirala samo ja :) Svuda unaokolo bili su tate i mame koji su fotografisali svoju "okićenu" decu. To je malo uvrnuto - mislim to što smo svi bili doterani plus zvončići i venčići - lepo je ali nije valjda samo zbog slikanja? Navikla sam na svog tatu ali toliki broj "fotografa" na jednom mestu ... ti-lu li-lu ti-lu li-lu

Devet meseci