Ima đuše

Večeras smo krenuli u šetnju, naizgled uobičajenu, ali ...

... znala sam gde idemo :)

Došao je i taj dan kada ću i ja imati "đušice".

Ne, ovde se ne stavljaju minđuše, ali nikad nije na odmet posetiti sve prodavnice koje nam se nađu na putu ...

... dodirnuti svaki izlog, a pritom videti i nešto interesantno :) I na kraju (krajeva) stići na odredište - a to je jedna od zlatara u centru grada.

Malo smo sačekali, jer trebalo je izvršiti neophodne pripremne radnje, i to izgleda otprilike ovako ...

Dve male tačkice, na svakom uvetu po jedna, i još malo čekanja ...


Nisam ni slutila šta sledi :-/

A usledilo je nešto veoma bolno, bar za mene nežnu malu devojčicu koja je samo poželela da ima đuše. I mislim da je bolje da te prizore i ne vidite ovde ...

Ali zato možete videti ovo ... Konačno sam ih dobila. Ustvari, sada imam ove privremene ali kad prođe određeno vreme stavićemo moje minđušice koje sam dobila od prabake i pradeke za prvi rođendan.

Šta smo toliko čekali!?

Tata je glavni krivac, tata i njegova filozofija da nešto moram SAMA da poželim, ali stvarno, pa makar to i bolelo ... i bolelo je, i plakala sam ...

... i plakala ...


... plakala, sve dok nisam prestala da plačem.


Ali znate šta, đušice su ostale i više ne boli :))


Kada smo se vratili kući, sve je bilo po starom ...


... smejala sam se, igrala ...


... ali nešto je ipak bilo drugačije, lepše ...


... sada Mia IMA ĐUŠE :-)

I sada Mia zna da može imati sve što poželi, ali da ne može sve lako dobiti!

Razgovor sa tetom

A pre spavkanja ... još jednom da se čujem sa tetom ;-) Znate već koliko volim da telefoniram, a sada možete videti kako izgleda (samo) delić razgovora sa teta Milenicom ...

Životinjsko carstvo

U vreme kad sam izložena nepravednim restrikcijama svake vrste (kad su grickalice i slatkiši u pitanju prim. tate) malo je poslastica koji mogu da probiju taj strašni zid koji su postavili mama i tata, mnogo više tata :-) Strašno, ali ne i nepremostivo. Malo smokića, malo čokoladice, pa pezić, i tako malo po malo (kad' tata ne gleda) ja ručkam "ono što želim da ručkam".

Ovih dana moja redovna poslastica postala je čokoladica "životinjsko carstvo", super ukusna ali i super mala, za tatino oko gotovo neprimetna. To (super mala) je jedan od glavnih aduta koji može omekšati tatinu "čvrstu rešenost", mada mi nije jasno čime sam zaslužila takav tretman kad' sam otkrila da su i TATA! i mama uživali u ovim čokoladicama kao deca. Stvarno nije fer - jeste da slabo jedem u obdaništu, a i kod kuće sam izbirljiva po pitanju hrane, ali zar me mama i tata nisu učili da da imam "pravo izbora" ... zato biram ;-)

I još nešto, vrlo važno, ali strogo poverljivo, "životinjsko carstvo" mi je kupila baka ...

... tatina mama hi hi hi

P.S. Da ne bi bilo "nepravde" odaću vam još jednu tajnu, šapnuću vam i to da mi životinjsko carstvo kupuje i druga baka, mamina mama, pa i baka Biljana - tek da znate - zalihe su zagarantovane CMOKIĆ bakama.

Divan dan

"Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan" ... toliko divan, da nisam prestajala da pevam moju trenutno omiljenu pesmicu. A imala sam i kome ... "našoj Mii rođendan, rođendan, rođendan" ... e, u ovom delu teksta sam malo grešila (šta ću, tako su me naučili da pevam). Mii je rođendan odavno prošao, i onda kada me isprave, ponavljam ... "Bii rođendan, rođendan, rođendan" :))

Kod baka Bilje sam bila juče, i bilo nam je lepo. Ručkali smo tortu, igrali se, tata nas je fotografisao. Danas se nismo videle, ali nisam zaboravila da joj bar nekoliko puta otpevam pesmicu i poželim srećan rođendan :*

SREĆAN ROĐENDAN, BAKO!

Čik pogodi, šta je ovo?

Da, to je meda, lepi, sa okicama...
...ali nisam pitala ko je ovo, već šta je ovo?

Možda je sad malo jasnije ;-)

To je moja prva tetovažica.

Našli smo je u smokiju - namestila teta Tina :-)