Supergirl

недеља, 21. август 2011.

Supica

Ja sam, što se hrane tiče, prava probirljivica. Retko pokleknem :-) iznenadim i oduševim! Tatu iznenadim, a mamu oduševim, tako što probam ili čak pojedem nešto novo ... ali retko.

Juče sam prvi put probala/pojela supu, a danas je tata i zabeležio taj (izgleda) veoma važan trenutak naše porodične istorije. Tražila sam i "dodatka", a kako je to uspelo baka Ljiljani možete videti ovde:

Supa sa (kao) slovima :-)

субота, 20. август 2011.

Brzi Gonzales

Zašto meni, savremenoj super devojčici, pažnju privlače retro crtaći koje su gledali još moji roditelji? Tom i Džeri, Super miš, Diznijevi klasici a ovog vikenda sam "otkrila" i Brzog Gonzalesa (i patka Daču) i odlučila da se ne odvajam od njih.

Zna li ko odgovor?

недеља, 17. април 2011.

Vrbica

Još jedna Vrbica - divan dan, veliki hrišćanski praznik poznat kao Lazareva subota ali i veliki dečiji praznik kada se sva deca Leskovca sjate u dvorište gradske crkve.

Ovoga puta je društvo izostalo, (sam videla par drugara iz obdaništa), izostale su i bake ali smo zato mama, tata i ja uživali u prazničnoj atmosferi i zelenilu crkvenog dvorišta.

Pogledajte fotografije sa ovogodišnje Vrbice, a evo i podsećanja kako je to prethodnih godina bilo: 2008. godine, zatim 2009. godine i 2010. godine.

Otišli smo prepodne, mama, tata i ja, očekivali smo porodicu Milenković da nam se pridruži (kao prošle godine) ali su oni bili sprečeni.

Ispred crkve sv.Trojice u Leskovcu.

Mama i ja se (tek) pripremamo za slikanje ... al' nam je ipak ova najbolje ispala.

Uvek smo više voleli deo dvorišta iza crkve, sa mnogo manje gužve i bez vašarske atmosfere.

Još jedan maslačak za mamu :-)

Prostran i lep travnjak iz crkve na kome se još uvek može naći poneki poljski cvetić.

Pronašla sam i cvetiće trešnje :-)

Već ste primetili da obožavam cveće ;-)

Nisam mnogo kidala ;-)

Jedna bela rada je završila u kosi :-)

Gužva je bila podnošljiva i manja nego prethodnih godina.

Jedna jedina slika sa tatom :-) Kad se nije odvajao od aparata.

Završili smo sa ringišpilom, ali se tu nismo nešto proslavili.

Posle Vrbice smo svratili i do moje baka Bilje koja živi u blizini crkve a tamo zatekli još dve drage tete (koja ja iz navike zovem bakama) Slavicu i Zoru. Bilo je lepo i drugačije od ostalih izleta - praznično, mada smo se ovog puta držali dalje od "prenaglašenih" venčića i velikog vašara ispred crkve. Ulazili smo i u staru crkvu "Odžakliju" ali je ona bila neosvetljena i tako potpuno neinteresantna. Nadam se da će naredne godine biti još lepše.

***