Deda - pradeda

Ćao svima,
posle sređivanja utisaka oko prvog maja i burne nedelje Evrovizije-Srbije-Vlade (o kojima svi blogeri pišu) kod nas se opet slavi.
Ili mogu reći - počinjemo da slavimo.

Ja ću u petak već imati 32 nedelje, a mama će (kako ona i tata kažu) ući u osmi mesec trudnoće. Ali istog tog petka mama će napuniti xx godina (u poslednjem trenutku mi je rekla da se o godinama dama ne govori unaokolo i svakome). Tata ima 28, a mama je godinu dana mlađa od njega, pa vi sami vidite (ja vam nisam rekla). A opet pre maminog rođendana je bakin rođendan, a pre bakinog rođendana je rođendan bakinog tate, dakle danas, i to 74. (pitam se samo koliko li je to nedelja).

DEDA, SREĆAN TI ROĐENDAN!

Ja deda Vasu (Vasilija) dobro znam i odlično čujem. To je verovatno zato što često govori glasnije od ostalih ljudi, a voli da priča. Tata ga zove "deda" i kaže da ću ga ja oslovljavati sa "pradeda". Ja to ništa ne razumem, ali mislim da je to samo zato da bih ga razlikovala od ostalih deka koji željno iščekuju moj 'dolazak'.
Ali deda Vasa danas nije bio u Leskovcu, našem gradu, već na nekom sajmu u nekom drugom gradu. Zašto? To samo on zna, ali i sa toliko nedelja njega ne drži mesto. Ipak, otišli smo do (pra)baka Cvete i počastili se. Baka Cveta nas je po običaju lepo ugostila, mada je mama opet slabo ručkala kolačiće. Ovog puta opravdano jer je i prethodno sa tatom (i sa mnom) ručkala čokoladu.
E ovde moram nešto da vam kažem što sam ranije propustila. Naime, jedan od glavnih krivaca što mama ne jede mnogo slatkiša je moj dragi tata koji je stalno opominje kako "treba da unosi manje slatkiša a više mesa". Volim ja i meso, ali tata ... (ha, vratiću vam ja sve, sačekajte samo da čujete moje glasovne mogućnosti usred noći, uskoro)

A deda - pradeda, samo što nije stigao s puta, i svi ga čekamo. Slaviće se i večeras, i sutra, i prekosutra.