A sad ... svadba

1. maj, i to odmah nakon venčanja. Svadba.

Ako nisam mogla potpuno da razumem devojačko veče, svadba je tek bila prava enigma za mene. Mama je mnogo šetala, skakutala i njihala se - a ja u takvim trenucima obično spavkam. I jesam u svom tom klackanju dosta spavkala, ali me je na momente budila glasna muzika nalik onoj sa maminog party-ja. Tu smo odigrale i moje drugo, treće ... peto i ko zna koje kolo. I to kolo mi je postalo čak dosadno a i promenila sam mišljenje o tome kako je to nešto posbno. Kako sam promenila mišljenje? Doživela sam nešto mnogo lepše - ples tate i mame. Oni vole da plešu, i plesali su i ranije, pa i na svadbi više puta. Ali jedan momenat sam neizostavno osetila - bio je to prvi ples, prvi ples na maminom i tatinom venčanju.

Do sada sam slušala samo njihove priče kako je to izgledalo na nekom drugom venčanju i nekoj drugoj svadbi, na kojoj su se mama i tata upoznali pre tačno pet godina. Bilo je to 1. maja 2002. godine i sada znam da je bilo izuzetno. Bilo, a sada eto mene :-) i jako jako mi je drago zbog toga.