3050

3050 ili jednostavnije +500 je obeležilo današnji dan. DODALA SAM POLA KILOGRAMA I SADA SAM TEŠKA 3050 GRAMA!!! Uspeh je time veći što sam ja ovako malena, 500 grama dodala u protekle dve nedelje (od kako sam kod kuće; iz porodilišta sam otpuštena sa svega 2550 grama).

Izvinjavam se jer možda zvučim konfuzno (to je zbog uzbuđenja) i zato ću vam sve lepo (od početka) ispričati.

Pre svega danas sam napunila dvadeset dana, i već sam petnaest dana kod kuće. Kod kuće BUKVALNO. 'Kod kuće' dakle znači da ja jesam izlazila iz kuće - na terasu i ništa dalje od toga. Međutim, došlo je vreme prvog pregleda u dispanzeru za decu i došlo je vreme da, (konačno i) bar na kratko, napustim kuću.

Tata me je smestio u stolicu za auto, moj mali tron besprekorne udobnosti u kome sam odmah zaspala, a onda i prvi put izneo onim istim stepeništem kojim sam u kuću došla pre petnaest dana.

Kakav je osećaj prvog izlaska!? Ne znam, bila sam tako ušuškana da sam samo slatko spavala i odjednom se probudila u ordinaciji (mog) pedijatra, čika Bate. Opet je izvodio razne vratolomije sa mnom kao ukrštanje ručica, povlačenje pelene koja se nalazila ispod mene i ispitivanja ostalih refleksa, zatim smo radili vežbice za moju nožicu (inače jedan od tretmana koji redovno imam kod kuće i ponekad ne volim), pa mi je lekar slušao srce i disanje, pogledao okice i usta. Ja sam (opet) plakala, šta ću kad mi pregled ne prija, a uz to sam se probudila iz čvrstog sna. I pored mog plača lekar je bio vrlo zadovoljan sa mnom (čudan neki čika).

U leskovačkom dispanzeru za decu radi moja baka Bilja (tatina tetka). Ona je medicinska sestra i inače mnogo brine o meni i posećuje me skoro svakog dana. I ovog puta nas je sačekala i odvela do čika Bate na pedijatrijski pregled a onda smo otišli na sistematski pregled kod teta Snežane takođe lekara za decu.

I ona je bila zadovoljna mojim "napretkom". Lepo. Svi zadovoljni, a mama čak i prezadovoljna. Naime ona je najviše strepela za moje zdravlje (osnovano, doduše, jer smo obe imale težak porođaj) a najviše je brinula moja težina. Međutim, nije morala brinuti jer su mi rezultati odlični (skoro sjajni).
Od težine sa rođenja, 2600 grama, odn. izlaska iz GAK Niš, 2550 grama, težina mi je porasla na 3050 grama; u visini (dužini) ništa nisam dobila; a obim glavice je sa 32 cm uvećan na 32,5 cm. Rastem baš onako kako treba, i nastaviću tako.
Ovom prilikom smo obradili i pupak, malo "hodali", ponovo izvršili razne preglede, a nakon svega primila sam vakcinu protiv hepatitisa B. Ovo je moja druga vakcina, jer sam prvu BSG vakcinu dobila u Nišu nakon porođaja. Opet sam bila heroj i plakala tek petnaestak sekundi, ali sam se zato zacrvenela kao nikada do sad. Znate ko me je smirio - SIKA (prvi put izvan kuće, i prijalo mi je).

I dok sam ja ručkala u ordinaciji teta Snežane, baka Bilja i tata su otišli do mog lekara (čika Bate) koji je pregledao razultate i dao savete i uputstva za dalju negu.

Sve ovo trajalo je čitavih sat vremena, a onda kada smo završili poželela sam i slikala se sa bakom. Ona je ostala na poslu, a mi smo se vratili našoj kući. Našoj slatkoj kućici ;-)