Backstage

Pre svega želim da se zahvalim tetama i čikama koji su ostavljali komentare na moje sličice sa bloga, i uputili mi pregršt komplimenata. Ja jesam i lepa i slatka ali sam još majušna i tek ću biti simpatična. Međutim, tata je taj koji vrši izbor fotografija i vi uglavnom vidite one najlepše i najzanimljivije.

Ali nije (uvek) sve kao što izgleda na slici.

na primer ...

... naizgled sve izgleda mirno, idilično "beba ručka vitamine, uživa sa poluzatvorenim okicama, u polusnu". Vitamini su zaista njami, i ručkam ih glasno (ne znam do kog uzrasta će mi mama i tata tolerisati mljackanje, za sad se oduševljavaju time), ali u svom tom hedonističkom naletu ja sam tvrdoglava kao magarence, mrdam kao čigra i "čista" sam kao prasence. Da, da.

Ako i dalje ne verujete pogledajte pažljivije.

1. Obavezan modni detalj je portikla. Ružičasta ili bela, sa aplikacijom ili bez nje. Ali ručkanje vitamnčića i nije neko vreme za modu (videćete kasnije zašto). Portikla je ovde zaštita mene od mene same. Da, portikla je ovde NEOPHODNA.

2. Drži me i vitaminčiće daje baka Ljilja. I to izgleda OK. ALI, baka Ljilja mora sve vreme da drži usta otvorena i izgovara slovo A, ne bi li svoju malu tvrdoglavu devojčicu tj. mene naterala da otvori(m) ustašca. U poverenju, to zevanje baka Ljilje je nepotrebno, uopšte ne deluje na mene. Usta otvaram samo "na prevaru" ili kad mi toliko gurnu kašičicu da više nemam kud :-)

3. Tu je i baka Vesna. Pa da, neko mora da mi drži ručice, pardon, nemirne ručice. Za moje nemirne (ali nežne) ručice baka Vesna mora da angažuje obe svoje ruke, tako da neko mora da drži vitaminčiće. To radi moja baka Bilja.

Dakle


cela postavka (zapravo) izgleda ovako.

PLUS: tu negde je, naravno, i moja mama, ali ne može da se probije do mene od baka. I tata je tu, on je ovo slikao. Sve u svemu pravi preformans za svega 3-4 kašičice Beviplexa.

A kako to izgleda na kraju!?


THE END