Dvadeseti dan

E, ljudi, danas je bilo svega i svačega.

Mia Đorđević, dvadesetog dana

Prvo, (mog) devetnaestog dana u Leskovac je stigao uja Bojan, i baš nam je lepo bilo zajedno. Danas je dolazio dva puta sa teta Milenom i malo smo se družili jer sam ja uglavnom spavala. Slike mene i uje ću vam pokazati drugi put.

Zatim onaj odlazak na prvi sistematski pregled koji je ujedno sa sobom doneo i prvi izlazak iz kuće i prvi podoj van kuće, kao i prvu posetu baka Bilji na poslu (nadam se da je nećemo često posećivati, pošto je reč o dispanzeru za decu prim.tate). O svemu ovome sam vam već govorila.

Treće, konačno sam podrignula, prvi put, posle jela i prilično glasno. Mama i tata su bili oduševljeni.

Mom striki Mikiju je rođendan, ko zna koji po redu, ali on nije slavio i već dobro uvežbano ponavlja: "Mi (on i strina Danijela) ne slavimo više naše rođendane, samo rođendane dece." OK striko, ipak SREĆAN TI ROĐENDAN. A strika inače ima dve kćeri, moje starije seke Mariju (5 godina) i Katarinu (koja će 25. jula napuniti godinu dana).

I tet(k)a Tina je zvala. Nekoliko dana nije s' nama već je otišla kod prijateljice Zorane u Niš. Sutra nam dolazi. Jedva čekam sutra.

Danas se desilo još mnogo drugih značajnih i manje značajnih stvari. Ipak, najznačajnije je da ja imam 20 i da krupnim koracima nastavljam ka 21. danu. Sutra ću imati tri nedelje (od rođenja). Da, jedva čekam sutra.

srdačno vas pozdravljam i želim vam da uživate u svakom danu
(i radujete se svakom sutrašnjem)