Pogled unazad

Blog SUPERGIRL postoji već tri meseca. Mnogo toga ste mogli pročitati i saznati o meni i mojoj porodici. Ipak nije se sve što sam želela našlo ovde, i zato sam želela da sve to bar pomenem u temi koju sam nazvala "pogled unazad". Ukoliko želite, pogledajmo zajedno.

12.jun - Ako ste čitali Moj (bolnički) dnevnik znate da smo tada ja i moja mama (trudnica) bile u bolnici ali i u poseti porodilištu sa grupom drugih mama (i beba) koje su išle u "školu za trudnice" pri leskovačkom Domu zdravlja. Tada (nas dve) još uvek nismo mogle ni pretpostaviti gde, kada, kako i ko će nas porađati. Ipak, tog dana smo se lepo provele, i poseta nam je veoma prijala. Ono što tada nismo imale, a sada imamo jesu fotografije (te) posete.

Na ovoj slici se nalaze mame iz "kluba debelih žena" i 'psihološkinja' Ivana koja je jedna od najzaslužnijih za program "škole za trudnice". Moju mamu (sigurno) već prepoznajete, ali ovde sam vežbala upotrebu strelice za naredne slike :-)

Za samu posetu se je trebalo dobro opremiti (o čemu sam već pisala). A evo i kako je to izgledalo.

Obilazak je bio veoma interesantan, a na ovoj slici se vidi predporođajna sala, i lekar moje mame, čika Srđan (o kome sam vam često pisala), koji nas je vodio u obilazak.

A ovo su tek rođeni blizanci o kojima sam vam tog 12.juna pisala. Slatki su.

Za kraj izdvajam još jednu grupnu fotografiju s' kraja obilaska na kojoj se pored doktora Srđana nalazi i teta Ema (patronažna sestra, jedna od instruktora "škole").

17.jun - Za mene pogled od nekoliko nedelja unazad, za tatu - deset godina. Nije otišao, odlučio je da ostane sa mnom i mamom (u to vreme smo bile premeštene u Niški klinički centar). Tata je ostao u Nišu, dok su se u Leskovcu okupili maturanti Leskovačke gimnazije, generacije 1997. godine. Žao mi je što nije prisustvovao toj proslavi, i drago mi je što je jasno odredio svoje prioritete i na prvo mesto stavio mamu i mene.

24.jun - Rođendan čika Vakija, mog strike. Vaki ima isto ime kao moj pradeda Vasilije, i sin je baka Bilje (tatine tetke). Srećna trojka (mama, tata i ja još nerođena) je bila u Nišu, a strika je bio u Grčkoj. Ipak, nisam zaboravila i sigurna sam da je vredno pomena.
Poklon, avanturističku knjigu Joahima Fridriha "4½ prijatelja", smo mu uručili tek kad smo se vratili iz Niša. Na njoj je pisalo:

Vakiju za 11. rođendan i otkrivanje zadovoljstva čitanja,
od Mire, Saše i Mie (27.06.2007.)

Tata i mama su potpisali i mene, i zato u posveti ne stoji datum strikovog već mog rođenja ;-)

25.jun - Tata je u niškom Tempu kupio prvo pakovanje pelena, vlažnih maramica i dve kutije pavlovićeve masti. Mama je aktivno učestvovala u tome, zapravo ona je odabrala, a sve to preko mobilnog telefona (i ubeđivanja sa tatom koje je trajalo više od pola sata). Opredelili "smo" se za PAMPERS.

26.jun - Red Hot Chilli Peppers u Inđiji. Najavljivan kao spektakularan i važan i van muzičkih okvira, a pokazalo se da je opravdao samo očekivanja najvernijih fanova. Ja i mama smo u bolnici i ne slutimo šta će nam se sutra desiti. I tata je u Nišu, iako je veliki broj njegovih prijatelja sa fakulteta otišlo na koncert. Kod tate je skroz proradila "svest o (nastupajućem) očinstvu" tj. nešto kao kombinacija prethodno pomenutih 'određivanja prioriteta' (organizaciono) i 'nabavke pelena' (finansijski).

27.jun - Šta reći sem. "Mia je rođena." Ok, to već znate. ALI ono što ste tek usput mogli videti na prvim slikama jesu narukvice koje smo mama i ja dobile nakon porođaja/rođenja. Upravo te narukvice su postale porodični suvenir, i zbog toga sam želela da ih prikažem na blogu.


Velika je mamina a mala moja i na njima piše naš broj, a ja sam imala još jednu od papira na kojoj su bili moji lični podaci (datum rođenja i sat, imena roditelja, pol, težina, dužina)

Naš broj bio je 1442.

1.jul - Ja imam već nekoliko dana, nalazim se na neonatologiji, na fototerapiji tj. na "kvarcovanju" ispod bilirubinske (UV) lampe, mama se oporavila i ne sluti da ćemo sutra dobiti otpust iz porodilišta i biti kod kuće. Upravo toliko (jedan dan) je nedostajalo da prisustvujemo rođendanu moje tetke Tine. Sutradan (2.jula) sam već bila u Leskovcu, i od tad se svakog dana družim sa mojom tetkom.

14.jul - Krštenje moje seke Katarine koje se odigralo tog dana samo je jedan u nizu događaja koje smo ja i moji roditelji propustili prethodnih dana, i sve zbog toga što još uvek "nisam spremna za izlaske", Bar tako kažu moji roditelji. U jednom su u pravu, obožavam spavkanje (čak i u toku dana) tako da bi mi ti izlasci stvarno remetili planove, ali mama, tata, nisam ni ja mimo sveta!

21.jul - VTP ili verovatni termin porođaja mame, dan kada sam ja trebala biti rođena. Ali baš mi ništa ne hvali - ranije sam upoznala roditelje i već naučila mnogo toga o svetu u kome živim, čak sam dobila na težini. Tada bih bila samo još jedan zamotuljak u bolnici, nimalo fency, a vidite me sad ...

Mia Đorđević, 21.07.2007. godine