Moja prva šetnja

Kasno u noć i sa dosta zakašnjenja pišem o jednom veoma važnom događaju u našoj maloj porodici. Znate već, ovo je još jedna od "onih" tema koje počinju sa "moj prvi/moja prva". O kakvom se to važnom događaju radi? Prva vožnja novih (i jedinih) kolica, koja podrazumeva nešto kao prvu šetnju gradom. Cela priča ima svoju predistoriju ...

... a sve je počelo u nedelju kada se u našoj kući okupilo veselo društvance sastavljeno od veoma bliskih rođaka. Povod - pokloni & klopa ili klopa & pokloni (kako za koga). Kasnije sam shvatila da sam povod bila JA, da se jelo i pilo u moje ime, a i pokloni su bili samo za mene. A onda kad sam prvi put udahnula miris roštilja, shvatila sam i to da se u Leskovcu jako dobro jede. Naravno, ja sam na mlekcetu, ali ...

slika sve govori,
roštilj-majstor, moj deka Noce ;-)

I dok su ostali uživali u dobroj klopi, ja sam dobila poklone. Kolica od mamine mame, baka Ljilje, i stolicu za hranjenje od tatine tetke (baka Bilje), dok je baka Vesna bila zadužena za pripremanje i serviranje hrane. To su moje bake (i ja sam njihova).
Pored standardnog line-up-a baka i deka, te večeri po prvi put sam se videla sa prabakom Ljubicom, i dekama Dušanom i Bobanom.

Dakle, dobila sam kolica.

Ali kombinacija lošeg vremena i umora kod mojih roditelja dovela je do toga da kolica "isprobam" tek danas (utorak) prepodne. U društvu sa mnom, mamom i tatom, bila je teta Tina (koja je uglavnom gurala kolica, i pravila mi društvo kad god mama i tata uđu u neku prodavnicu). Mama i tata su obilazili prodavnice baby opreme, kupili nove zalihe svega što treba u apoteci, i novi broj časopisa "Moja beba" (jedna od tema sa naslovne su i grčevi u stomaku kod beba).

Prva šetnja je bila OK. Zapravo, nisam videla veći deo toga. Opet, sam spavala, ali kako - super. Kolica su fenomenalan izum za smirivanje mog grčevima opsednutog stomačića.

Prijao mi je gradski park sa svojim mirisom i zvucima. Zatim šetnja pored reke. Ali dragi moji, trotoari su očajni.


Još jedno jako važno i interesantno zapažanje - automobili i kamioni su jako bučni, iritirajaći pa i zastrašujući, ali čike koje ih voze su bile posebno uviđajne i pažljive i prednost uvek davali mojim malim kolicima ;-) Saobraćaj ipak nije babaroga, mada na prvi pogled izgleda tako.

Zavolela sam svoja kolica, a izlaske još više, tako da ću sutra (tj. već danas) u šetnju jednom ili dva puta. I javiću vam se.