Znate da već više od dve nedelje ne spavam u kolevci već u svom krevetiću. Još onog jutra kad sam se prvi put probudila u njemu požurila sam da vam se pohvalim. To zapravo nije pravi krevetić već dečji krevetac, i ustvari nije moj već moje tetke Milene (i to ne samo njeno vlasništvo već ga je i sama koristila kao beba).
Tada ste mogli da vidite kako sam spavala u tetinom krevecu na posteljini mojih roditelja. Sada je krevetac jednako moj kao i tetin, a na poklon sam dobila i svoju prvu posteljinu. Verovatno se pitate kakva je posteljinica? I ako sam je dobila ubrzo nakon što smo postavili krevetac, nikako da stignem da pišem o tome. Ipak, nešto sam (u najavi) nagovestila u prošlom postu, ali krenimo od početka.
Prvo je u moju sobu stigao krevetac, a moji nestrpljivi roditelji su me odmah stavili da spavam u njemu. Pri ruci im se našla jedna od njihovih šarenih posteljina.
Jedino su se ćebence-zeka i jastuk-slonče slagali s' mojim krevetićem. Jedino su oni bili dostojni krevetića jedne prave (super)devojčice.
Ipak, još tada sam otkrila prednosti udobnog spavkanja u krevecu.
Ali ...
... onda kad je stigla moja posteljina, tek onda je krevetac zasjao u svom punom sjaju.
ružičastom sjaju ;-)
I tako sam dobila kevetić u boji bloga.
Mede sa posteljinice su baš slatki, a tek mesec i zvezdice. Stvarno volim svoju posteljinu.
I VOLIM DA SPAVKAM U NJOJ.
Laku noć
_
0 komentara:
Објави коментар