Ovih dana je bilo veoma hladno, i to je za bebu rođenu krajem juna jedno potpuno novo iskustvo. Ipak, hladno i tmurno vreme nije me sprečilo da izađem na terasu i uživam.
Gledam gore. Ušuškana u ćebence.
Zapravo, gledam u tendu. Obožavam njene bele i zelene pruge, i verujem da bi svakoj drugoj bebi jednako privukle pažnju.
A tog dana sve je bilo još interesantnije. Po tendi su lupkale krupne kapi kiše stvarajući veoma prijatan zvuk.
I mama i tata su bili dobro raspoloženi ...
... mama za igru ...
... tata za fotografisanje :-)
Moram priznati, bila sam malo zbunjena jer tenda obično ne ispušta nikakve zvuke, ali kad su mi roditelji rekli da je to samo kiša sve mi je bilo mnogo jasnije.
Još jedna stvar me uvek iznova zbunjuje - vetar. Njega je malo teže shvatiti, i pored toga što prija mama me redovno štiti od njega.
Nije mi bilo svejedno kad mi se ćebence našlo na glavi, ali bilo je već kasno da bi se bunila, zvuk kiše me je gotovo uspavao.
Još par pokreta kukova moje mame, malo klackanja i ja sam već spavkala.__________________________________________________
Kiša je nastavila da pada, a travica ... ona je nastavila da raste.
(baš kao i bebe kad spavkaju)
__________________________________________________
0 komentara:
Објави коментар