Do juče sam uzvikivala:
Ne volim flašicu! Ne volim cuclu! Ne dam moju siku!
Ali ...
... danas sam veoma lako prihvatila flašicu. Nisam se baš proslavila (nisam mnogo pojela) ali je izostalo uobičajeno ubeđivanje koje zna da potraje više od sat vremena.
Još uvek bolje prihvatam mamino (izmlazano) mleko iz flašice od veštačkog nazovi mleka mada se plašim da polako ulazim u mainstream vode, i da ću svoju originalnost i autentičnost :-) morati da pronađem na nekom drugom polju.
Toliko sam poklekla da svojim rukama držim flašicu, a cucla je uspela da me uspava. Ko zna možda mi sve ovo dešavalo zato što sam bila pospana. [Uzgred budi rečeno, za flašicu i cuclu još uvek nemam imena od milja, a da li će ih one dobiti - još uvek ne znam]
Danas sam živahnija nego juče, i ne plačem kao prekjuče. Jedem i na siki, ali je mama odlučila da uvede i dohranu kako bih brže nadoknadila izgubljeno i povratila snagu.
Ostaje još nešto da vam kažem - tata upravo nakon završetka ove priče ide u nabavku. Dobiću čaj. Kako ću proći s' čajem (ili čaj sa mnom) videćemo još danas.
______________
3 komentara:
Slatko Vam ovo "mainstream vode" ili ti flašica u ruke - mama na rezervu!
zna ona šta je bolje, kakve plastike, cucle i bakrači (:
ma da, šta je mainstream u Srbiji? Flašica i voda pomešana sa "mlečnom formulom" :-|
Mia (još uvek) ne prihvata flašicu u potpunosti (i za to je, uglavnom, potrebno dosta ubeđivanja).
Veštačko mleko pije u malim količinama i verovatno joj ne prija kao mleko mame.
BTW Oporavili smo se od upale grla, i sada bolje jedemo :-)
Објави коментар