Posle mnogih prvih lepih vesti i doživljaja koje sam vam saopštila i opisala na blogu, na red je došla jedna prva manje lepa vest - razbolela sam se.
Prvo da vas utešim - nije toliko strašno. Radi se o upali grla, povraćanju i povremenom kašlju. Povišenu telesnu temperaturu nemam :-)
Uzrok - počela sam da stavljam ruke u usta (i da balavim) a sve u iščekivanju mog prvog zubića.
Posledica - po prvi put uzimam antibiotike, i to sinacilin (sa pipetom) plus još neke lekiće.
Drugo, nevolja nikad ne dolazi sama, reče nekad neki pametan čika. Još jedna nevolja koja me je zadesila su komarci, a tufnasto lice mamin je lek za to.
Sve traje već tri dana, i moram vam reći da sam jako iscrpljena. Danas sam ceo dan spavala, a kako i ne bih kad sam juče ceo dan plakala.
Uopšte uzev ta moja jučerašnja nervoza je bila vrlo nezgodna, ali najgore od svega je povraćanje. Malog povraćanja (od milošte bljuckanja) je bilo i ranije posle klope (tzv. izbacivanje viška), ali sam juče povratila gotovo sve što sam pojela.
Svi su bili na nogama. Pored mame i tate, to su (naravno) bake, čak i deka Novica, a tetke (Tina i Milena) su me posećivale češće nego inače.
Tako je teta Kristina bila dežurna s' vremena na vreme, sve u cilju odmenjivanja mojih brižnih roditelja. [To je bila i prilika da tata napravi neku fotku.]
A oni, mama i tata - jedva na nogama. Tata ponekad i ugrabi priliku za odmor i spavanje, a mama i kad je imama priliku jednostavno nije mogla da odmara. Moja draga mamica se toliko sekirala da je ostala i bez mleka, i opet su mi uveli dohranu.
Dohrana kao dohrana, nije mi se dopala, a tek nikako da se naviknem na cuclu. Pojela sam malo tog nazovi mleka, ali i povratila celokupni sadržaj. Ne volim flašicu! Ne volim cuclu! Ne dam moju (i maminu) siku!
Na sreću, uverljive reči lekara da moje stanje nije alarmantno i da se da srediti uz terapiju i negu (koju već imam), vratile su osmeh na mamino lice i mleko u njene (i moje) sike, a tati dale dodatnu snagu i volju da ostavi novi tj. ovaj zapis na SUPERGIRL.
P.S. Sutra ću prvi put (uz preporuku mog lekara, čika Bate) probati čaj. Mama bi htela nanu (mentu), a tata kamilicu. Mislim da znam šta ću probati :-) Pogodite ko ide u kupovinu? I držite mi palčeve u borbi protiv dehidratacije.
P.P.S. Da, da - uprkos svemu - ja se smejem :-))
____________________________
3 komentara:
Dragi tata,
protiv komaraca postoji jedan veoma efikasan lek, zove se mrezica za komarce. Evo mi ni posle 3 i po meseca NEMAMO problema sa njima.
Dalje, mogu samo da ti kazem - BLAGO vama kad imate babe, tetke, ujake i ostalo u blizini sto vas stalno odmenjuju (a vi crknuti i pored toga) - ne kao neki od nas koji nemaju nikoga u blizini :(
A sto se nas i zuba tice, nasa devojcica uporno pokusava da stavi obe ruke odjednom u usta - onako ih lepo sklopi jednu u drugu, pa hop - obe u usta! Ali ne moze bas da udje...
E sad ocekujem da Mia krene da proucaa svoje ruke i svoje prstice i da se cudi kad pokrene neki :) - to je mnogo zanimljivo za videti!
Pozdrav i sa srecom :)
Mrežica nam nikad nije pala na pamet :-) Imamo neki ultrazvučni aparat (i još uvek se sporim sa suprogom oko njegove efikasnosti), ali kao i mrežicu ne možeš ga nositi uvek sa sobom, a Mia voli da (nas) šeta.
Mia ima mnogo baka, tetki, a mi svu tu ispomoć od njih itekako znamo da cenimo. Videli smo i znamo kako prolaze naši prijatelji i rođaci koji to nemaju. Ali i pored toga umor ne možemo izbeći (a on potiče od celonoćnog dežurstva :-) Za to i ne želimo da tražimo pomoć.
Mia je povraćala nekoliko puta u toku noći, i to je izbacivala dosta sadržaja (kao i mi odrasli, što mi je bilo neverovatno za dete od dva i po meseca).
Mi smo još uvek mali, otkrivamo svet (i svet otkriva nas :-) Imamo tek prve simptome za izlazak zubića, i očekujemo ga za oko mesec-dva. A eto za sada smo samo malo inficirali grlo.
Veliki pozdrav za vašu devojčicu i vas
uh, uh, to se svasta nesto sakupilo, ali je najvaznije tu: osmeh!
ljubimo da prodje!
;*)
Објави коментар