Roštiljijada za neupućene

Iskreno, ni ja nisam baš "upućena", jer meni je ovo prva Roštiljijada, ali pokušaću da vam prenesem svoje utiske.

Ovih dana, vazduh je bio drugačiji. Grad je mirisao na roštilj. Pa i naša sobica je mirisala na roštilj, iako smo je manje provetravali. Roštiljijada se nije mogla izbeći. Počela je u ponedeljak, završava se danas.

A sada ćemo vas moja mama i ja "prošetati" kroz Leskovac.

"Manifestacija", kako je čike sa kravatama zovu, je smeštena u najužem centru Leskovca, na i oko trga, leskovačke "Široke čaršije".

Manifestuje se štandovima poređanim duž gradske glavne ulice. Na štandovima se pripremaju specijaliteti sa roštilja, ali i mnogi drugi leskovački gurmanluci.

Tamo smo bili oko podneva (u četvrtak) i opet je bilo gužve. Od svih osobenosti Leskovačke roštiljijade mislim da je gužva "najosobenstvenija". Ima je uvek i u velikim količinama.

Ipak, mi smo kao imali neki popust na gužvu, svi su nam se sklanjali, čudno nas gledali i osmehivali se. Slično se dešavalo i ostalim "u kolicima" posetiocima koje sam (isto u velikom broju) sretala na Roštiljijadi.

A možda je tome (da nam se svi sklanjaju s' puta) malo doprineo tata svojom agresivnom upotrebom foto-aparata :-)

I onda kad je odlučio da se malo odmori i prihvati kolica ... mama je krenula da slika.

I evo rezultata.

Tata je bio nešto konkretniji posetilac Roštiljijade, i iskusio je i njene druge karakteristike, kao čekanje u redu ...

... i ukusnu pljeskavicu (tog jutra nije doručkovao, sigurno je bila ukusna).

A šta se meni dopalo

Pre svega, posetioci Roštiljijade, prava mala galerija likova gde stvarno možete da vidite sve i svakoga. Vidite samo ovu slatku malu damu.

A svideli su mi se i egzotični nazivi štandova.

Tata ima suprotno mišljenje - on bi više voleo da je Leskovac ostao poznat po svojoj (nekada davno) jakoj industriji, nego što je postao poznat (samo) po dobroj klopi. Eto baš iza "Sandokana" se nalazi zgrada stare (predratne) Vlajčićeve sapunare, sada Leskovačkog Kulturnog Centra.

Roštiljijadu pored dobrog jela prate razni događaji kulturno-umetničkog karaktera (hm, počinjem da pričam kao one čike sa kravatama, uzgred, i moj tata je ima). Evo ovogodišnjeg programa, pa vi procenite koliko je to dobro:


Ja sam mala, i najviše zbog velikih gužvi, ove godine propuštam sve, a sigurna sam da bi mi se naviše svideo Karneval roštiljijade.

Ove karnevalske večeri tata je bio na roštiljijadi sa strikom Vakijem ...

... i evo šta su zabeležili.

KARNEVAL ROŠTILJIJADE 2007

Karneval su otvorile leskovačke mažuretkinje u pratnji vojnog orkestra.

Onda se pojavio klovn, i bio odličan uvod u ono što sledi ...

... defile mališana iz leskovačkih obdaništa :-)

Maske su bile stvarno izvanredne, a tek deca ;-)

Počev od onih koji su se maskirali u životinje ...

... preko, malih cigana svirača i slatke cigančice ...

... zatim, šumske vile ...

... dvorske lude ...

... ali i vitezovi.

Pećinski ljudi su samo protutnjali pored tate, tako da je jedva uspeo i ovo da snimi :-)

Pa sve do onih maskiranih u jabuke i ...

... i pčelice :-)

A zatim su i odrasli počeli da defiluju, pre svih leskovački ragbi klub "Morava gepardi", najbolji u regionu i treći u Srbiji.

Nažalost, ovde se naša foto-priča završava jer je tata morao da kupi i mami donese večeru (a ja i mama smo bile gladne).
Naredne godine ćemo svo troje otići na karneval, imaćemo kompletnu foto priču :-) a ja ću imati više od godinu dana i moći ću da probam tu leskovačku pljeskavicu.

Eh, jedva čekam narednu Roštiljijadu. Pozdrav.

_