Danas smo bili u šetnji, mama, tata i ja, u pokušaju da iskoristimo "lepe" oktobarske dane. Uspeli smo u tome, i bilo nam je lepo.
Po prvi put sam prošetala gradom u kenguru okrenuta ka napred. Savršenstvo udobnosti ovog položaja i prilike za bolji "pogled na svet" donekle je kvarilo to što sam na sebi imala deblju jaknu, što nije tako strašno, ali i meni veću jaknu što je mnogo strašnije.
Ali jesenja šetnja ne bi bila ona prava da nije bilo i kišice. Padala je taman toliko da me razveseli. U jednom trenutku tata je sklonio kišobran, skinuo mi kapuljaču i dozvolio da mi malo kiše padne na kosicu i obraze :-) Ovo je prvi put da sam izistinski osetila i doživela kišicu.
[crop sa prethodne fotografije]Prošetali smo centrom grada, i iz ove stvarne perspektive malog kengura :-) sve je bilo drugačije i zanimljivije. Mama i tata su odlučili da mi pokažu boje jeseni :-) i zato smo otišli do keja.
Onako ušuškuna u jaknici i nosiljci, opet sam po svom dobrom običaju, zaspala.
Mama i tata su našli jedno divno drvo sa požutelim lićem ...
... pokušali da me probude, ali bez uspeha ...
... tako da je od svega ostalo nekoliko fotografija na kojima su zabeležene "boje jeseni", tata i ja.
Ipak, to nije sve, šetaću ja i u novembru, okrenuta ka napred i svojim se očima uveriti kako jesen zaista može biti lepa. A vi? Da li znate da uživate u jeseni?
0 komentara:
Постави коментар