Danas se pokazao moj prvi zubić, dakle, počelo je. Mama je srećnica koja je prva primetila malu belu tačkicu na mestu na kome izlazi zubić. Ustvari videla je vrh zubića i kad je to shvatila obavestila je tatu, a onda i sve ostale, u kući i van nje (telefonom).
Ja svu tu euforiju ne razumem najbolje, a uz to ti zubi nekad znaju baš da nerviraju. Pokazao se, izaći će, dobiću nešto belo od mame na poklon, hvala, i gotovo. Zubići su čudni, "a uz to i ne rade". Ili rade? Saznaću već, nastaviće se ... (kako reče Mile sa Čubure prim.tate)
A šta mi se još danas desilo:
JUTRO je obeležilo moje glasno smejanje - zavaljena u maminim rukama, pevale smo, glasno se smejale kao nikada do sada, mamu sam nasmejala do suza, bile su to suze zadovoljstva, videla sam mamu srećnu, i bila sam i sama super-srećna.
DAN i poseta moje prijateljice Marije, dok je mamu posetila prijateljica Ana (i mama Marije). I tate su imale svojih tema (pričali su o svojim kćerima). Makica je i veća i teža od mene, ali sam ja ipak dvadeset dana starija, i dopustila sam joj (bebi) da se baškari u mom "majčinom krilu". Malo smo se smejale, malo pričale, pa i plakale, a uz sve to i slikale se.
VEČE sam provela sa mamom i tatom, malo sam leškarila, a bila sam raspoložena i za priču. Mada sam ovog puta pričala malo glasnije, tati i mami je baš to izgleda bilo simpatično, i opet sam prepoznala zadovoljstvo u njihovim pogledima. Po svemu sudeći ponosni su na svoju devojčicu.
I sada se svi pitate - gde su slike? U foto-aparatu :-) a kada će na blog - to pitajte mog tatu, koji je očigledno mnogo zauzet (što se vidi po retko ažuriranom blogu). Bilo kako bilo, u najavi je nova Hiperprodukcija, jer mnogo toga je propušteno ovde da se kaže, a kod mene novina na pretek.
Ja svu tu euforiju ne razumem najbolje, a uz to ti zubi nekad znaju baš da nerviraju. Pokazao se, izaći će, dobiću nešto belo od mame na poklon, hvala, i gotovo. Zubići su čudni, "a uz to i ne rade". Ili rade? Saznaću već, nastaviće se ... (kako reče Mile sa Čubure prim.tate)
A šta mi se još danas desilo:
JUTRO je obeležilo moje glasno smejanje - zavaljena u maminim rukama, pevale smo, glasno se smejale kao nikada do sada, mamu sam nasmejala do suza, bile su to suze zadovoljstva, videla sam mamu srećnu, i bila sam i sama super-srećna.
DAN i poseta moje prijateljice Marije, dok je mamu posetila prijateljica Ana (i mama Marije). I tate su imale svojih tema (pričali su o svojim kćerima). Makica je i veća i teža od mene, ali sam ja ipak dvadeset dana starija, i dopustila sam joj (bebi) da se baškari u mom "majčinom krilu". Malo smo se smejale, malo pričale, pa i plakale, a uz sve to i slikale se.
VEČE sam provela sa mamom i tatom, malo sam leškarila, a bila sam raspoložena i za priču. Mada sam ovog puta pričala malo glasnije, tati i mami je baš to izgleda bilo simpatično, i opet sam prepoznala zadovoljstvo u njihovim pogledima. Po svemu sudeći ponosni su na svoju devojčicu.
I sada se svi pitate - gde su slike? U foto-aparatu :-) a kada će na blog - to pitajte mog tatu, koji je očigledno mnogo zauzet (što se vidi po retko ažuriranom blogu). Bilo kako bilo, u najavi je nova Hiperprodukcija, jer mnogo toga je propušteno ovde da se kaže, a kod mene novina na pretek.
0 komentara:
Објави коментар