Posle vakcine

Poslednji deo triologije, happy end, nije mi ništa ili kao da se ništa nije dogodilo, posle vakcine, pre kupanja ... shvatite ovaj post kako želite, a njegova jedina veza sa prethodnim "kod lekara" postovima je to što su slike nastale iste one večeri kad sam imala problema sa Pentaximom, naravno - posle svega.

Želim samo da vam pokažem koliko su "nežne i krhke bebe" zapravo jake i borbene, i kako znaju da uživaju u svojim malim ritualima i velikim radostima :)

Tako je za mene kupanje tog dana bilo sasvim uobičajeno - pravo zadovoljstvo. Obožavam kupanje i sve što ide pored njega - golišavost, izležavanje vežbice i ... igru :) Igra je nešto što nikako i nikada ne propuštam.


Tog dana sam se (posle svega) igrala i sa mamom i sa tatom (pre kupanja). Tata nije odoleo, hteo je sačuvati te trenutke i uzeo fotoaparat, ali ...


... uvek kad to uradi mala beba (tj. ja) se strašno uozbilji (strašno, strašno), i odrekne se svog čarobnog osmeha.

Ipak, ono čega se ne odriče su:

ručkanje sopstvenih ručica

&


prevrtanje po krevetu

A kako ta moja nova veština (prevrtanje, pomeranje, kotrljanje po krevetu) izgleda možete videti preko sledećih slika :)

Od kako sam naučila da se pomeram, imam neodoljivu želju, čak potrebu, da to radim uvek kad mi se ukaže prilika.

Često zadivim i sebe samu koliki napor u sve to ulažem, koliko sam uporna, i koliko zbunjena onim što tim pomeranjem postižem. A povrh svega uveseljavam svoje roditelje koji se obraduju (kao mala deca) svakom mom "malom koraku".

Naravno, najbolja prilika za moje akrobacije su trenuci pre i posle kupanja, onda kada na sebi nemam gomilu dosadnih pelena i kad prostora "za osvajanje" ima na pretek.

Pre kupanja volim i da poziram, ali izmamiti mi smešak pred objektivom foto-aparata nekad predstavlja pravi podvig za mog taticu.

Ali ako smešak i mogu da sakrijem, nezadovoljstvo uvek nedvosmisleno i odlučno javno demonstriram (ne, ova rečenica nema veze sa sindikatima, političarima, demonstracijama, pa ni borbom za prava deteta). Naučila sam da se svađam ;) ali o tome neki drugi put.

Ipak ono što (od)uvek volim jeste golišavost :) A tog dana sam što zbog traume (od vakcinice) što zbog traume mojih roditelja (zbog mene i vakcinice) imala ekstra nudističko vreme, koje sam iskoristila za uživanje (hedonista u najavi prim. tate)

Sve sam upotpunila i dobro začinila svojim slatkim ručicama, koje grickam po celi dan (mama i tata se slažu da su slatke, ali da su za tu sladostrast prema mojim ručicama odgovorni zubići koji izlaze).

Gola beba i ručkanje ručica - evo kako to izgleda:

I na kraju dana, posle "svega", posle igre, posle kupanja, vežbica i klope beba je bila spremna za san.

LAKU NOĆ, MIKICE
(kako bi tata obično rekao)
________________________________________