Vakcina (Pentaxim)

Dan nakon kontrole i PETICE ponovo smo se uputili u dečji dispanzer - ovoga puta sigurni da smo potpuno zdravi i da trebamo da primimo prvu dozu Pentaxim-a (vakcine koju nam je lekar preporučio). Sa vakcinisanjem kasnimo zbog moje prve upale grla i kasnijeg maminog straha od malih epidemija među decom koje su se javile sa prelaskom godišnjih doba (pa su roditelji hteli da me poštede posete dispanzeru).

Bio je petak, 2. novembar, i bilo je mnogo hladnije nego prethodnog dana. Zato je medica (tj. ja) obukao i trenericu i skafander, a kao što vidite kapuljače se nisu baš slagale :) i padale su mi preko očiju.

Ipak tu su mama i tata da mi nameste kapuljače, a najvažnije je da se medica ne smrzne. (Na skafandru piše "snow bear" prim. tate)

Stigli smo, dežurna lekarka me je opet pregledala, primila sam vakcinu u nožicu, sve je bilo u redu, malčice sam plakala i još brže sve zaboravila.

Otišli smo kući i prošlo je nekoliko sati sasvim normalno, opušteno, sve dok jednog trenutka nisam osetila - BOL. Nikada ranije nisam osetila toliki bol (ako izuzmemo težak porođaj koji su Mia i njena mama doživele prim. tate), nikada ranije nisam tako glasno i neutešno plakala i nadam se da mi se nikada nešto slično neće ponoviti. U kući - uzbuna, tata i mama nisu našli načina da me smire, ostali ukućani su bili potpuno zbunjeni, i niko nije znao uzrok sve dok me nisu skinuli i videli da mi je nožica (u koju sam bockana) crvena i natečena.
Mama je zvala mog lekara i on nam je savetovao da odmah odemo do dečjeg dispanzera (kao i to da misli da je to samo reakcija na vakcinu koja ne bi trebalo da izazove neke ozbiljnije komplikacije). Tata me je samo umotao u ćebence, deka je već bio u autu, i za par minuta smo bili u savetovalištu. Tete koje su radile u toj smeni su me baš lepo prihvatile. Lekarka me je pregledala, pričala mi nešto, a druge tete (medicinske sestre) se čak igrale samnom. Ubrzo je i bol (reakcija) prestao i ja sam se smirila još tokom pregleda. Mama i tata su konačno odahnuli.
Sve to, iliti neprekidan plač, je trajao oko trideset minuta (što po rečima lekarke nije strašno - opasan je plač koji traje dva sata). Dobila sam i neku terapijicu - obloge (koje smo stavljali), neki lekić i mast (za koje se ispostavilo da nam nisu potrebni, ali smo ih ipak kupili i koristili).

Onda, kada je najgore prošlo, ja sam opet bila ona stara, a moji roditelji srećni i zadovoljni ovakvim ishodom - i šta nam je drugo preostalo nego da se igramo, uživamo i ... slikamo se :)

Sve ove slike nastale su posle bockanja, a pre svega što nam se izdešavalo - a posle svega!? nastavak (triologije) sledi :)

A evo i tatinog saveta u vezi Pentaxim vakcine:

Iako smo imali neprijatnu reakciju - preporučujem(o) ovu vakcinu, jer je veoma cenjena među stručnjacima. Na srpskom web-u se može naći dosta tekstova o ovoj vakcini. Nažalost ne ulazi u osnovnu zdravstvenu zaštitu, već se kupuje, a cena je oko 3000 dinara za jednu dozu.

Ah, tata, tata, cena nije važna :)

Za kraj - šta o Pentaximu piše na: yumama.com

Odličan izbor. Pentaxim sadrži pet veoma potrebnih vakcina protiv: difterije, teteanusa, velikog kašlja, Poliomielitisa i H. influenzae. Proizvodi je vodeći svetski proizvođač vakcina u svetu - Paster Francuska. Daje se intramuskularno u tri doze u prvoj godini života i revakcina u drugoj godini.

Postoje velike razlike u načinu proizvodnje vakcine u odnosu na domaću Torlakovu vakcinu, razlikuje se način davanja i najvažnije dodata je vakcina Hib, protiv bakterije Hemophilus influenzae. Ova bakterija je najčešći „proizvođač“ infekcija uha, nosa, grla, gornjih respiratornih puteva, a njena najgora komplikacija je meningitis. Kada dodate i vakcinu protiv hepatitisa B onda imate sve što Vam treba. Samo napred, to je prava vakcina koja se godinama daje svuda u svetu.

U našim Domovima zdravlja se daje Torlakova vakcina Di Te Per u ručicu deteta i Polio atenuirana vakcina per os, tj. kašičicom na usta. Hib vakcinu su do skora pedijatri retko savetovali, jer još uvek nije ušla u obavezan vid imunizacije.

Dr Tanja Vukomanovic, pedijatar