Jedno popodne sa bakama

Još jedan preview "retrovizora" - veoma sličan prethodnom :-)

Slike, nešto novije od prethodnih, urađene su jednog popodneva pre (svega) dva meseca. Onog popodneva nakon što sam primila vakcinu a pre onakve reakcije na istu.

[Uzgred, pre desetak dana sam išla do dispanzera i primila drugu dozu Pentaxim-a. Opet je bilo reakcije, ali je panika izostala jer smo mama i ja sada znale šta nam valja činiti u takvim situacijama.]

Ipak, neću vam pisati ni o vakcini ni o (baš) tom popodnevu, već želim da nastavim ono što sam prošlim postom započela - priču o bakama.

I tog popodneva kao i mnogih drugih, sam uvežbavala svoju najbolju veštinu - osmeh :)

Sada, posle mnogo vremena, moj osmeh je skoro savršen: sunce koje greje mamu i tatu, talas dobrog raspoloženja i pravi lek za mrzovolju, moje tajno "oružje" koje svakoga razoružava, raduje, izmamljuje osmeh, oduševljava bake :)

Mada i pored toga što sam vesela i obožavam igru - jednako sam i ozbiljna, veoma radoznala beba :) Volim da proučavam sve oko sebe, počevši od predmeta pa do raznih (meni novih) dešavanja, ali najviše volim da posmatram i upoznajem ljude :)

Ovaj pogled ka dole, nije uperen ni u tepih ni u neku od mojih igrački, već u moju prabaku Cvetu :)

Vreme provedeno sa baka Cvetom je pravo uživanje, a viđamo se skoro svakog dana. Baka Cveta je baka mog tate, i kako je nekada davno čuvala njega tako sada čuva mene (naravno, onda kada dođe na red, pored svih ostalih baka).

Ono što je najinteresantnije u vezi moje prabake (a vezano je i za period nastanka ovih fotografija) je to što je ona, u vreme kad sam tek učila da se smejem, uvek i najčešće uspevala da mi izmami osmeh.

Možda izraz lica to ne pokazuje, ali na ovoj slici radoznalo posmatram svoju prabaku i pitam se šta mi je sada spremila :) A baka je puna iznenađenja, i uprkos svojim godinama voli da se igra samnom.

Možda (i ovaj) izraz lica to ne pokazuje, ali na ovoj slici se radujem. Moj glas, "radosni krik", je ovde presudan. Tada sam bila mala i nisam znala veliki deo onoga što sada znam i umem da pokažem. Sada se radujem drugačije, ali tata - on je kolekcionar mojih grimasa - sačuvao mi je i taj trenutak.

I dalje su aktuelni zubići i grickanje mojih slatkih ručica, pa je tako i ova slika uletela ovde :)

A naredna ...

... pokazuje baka Bilju i mene, istog tog popodneva na istom mestu (i baka Cveta je tu negde).

O baka Bilji (kao i svim ostalim bakama) ste već mogli čitati ovde. To se odnosi i na one moje posete lekaru, čika Bati, koji radi sa mojom bakom, a baka je medicinska sestra u leskovačkom dečjem dispanzeru :) Ona je veoma čest gost u našoj kući i, naravno, nikada ne propušta priliku da me vidi i provede malo vremena samnom.

Evo još nekoliko fotografija tog popodneva, mene i moje BAKE :)

ŽIVELE BAKE! i ...

... pisaću ja još o njima ;)