Devojačko veče

Danas su devojke slavile. Ustvari mama je organizovala devojačko veče jer je (kako kaže) odlučila da menja prezime, i od utorka će se prezivati kao tata i ja - Đorđević.
Tako sam naučila da kad devojke žele da promene prezime onda moraju da organizuju party (kao moja mama), i ubrzo shvatila da će se i meni to jednog dana (kad porastem velika) desiti. To je izgleda neizbežno i dešava se samo jednom, tako da mora da bude dobro.

I kako je mama rekla tati - bilo je dobro. A ja, pa i ja sam se fino provodila sa mamom, mada je bilo mnogo bučne muzike (što je podnošljivo) ali nije bilo ničeg (od muzike) nalik Arctic Monkeys ili klasici na kojoj je mama insistirala. Muzika je bila potpuno nova za mene, nešto što nam tata uopšte ne pušta (i bolje što je tako) ali je jednog trenutka bilo naročito interesantno. Tada je mama zaigrala kolo, i to je moje prvo (zvanično) odigrano kolo. Mislim da je kolo nešto vaoma važno i da se taj telesni zemljotres praktikuje samo u posebnim (izuzetno vaznim) prilikama.

A najbolji deo ostavljam za kraj. Mama obožava koktele i tražila je jedan bezalkoholni koktel ali je jedan jako ljubazan čika mamu i mene počastio punom čašom bezalkoholnog mlekceta sa 0.5% mlečne masti. Ja obožavam mleko. I najslađi deo zabave bili su kolačići, u velikim količinama, raznih ukusa, oblika i boja. Ali mama kao mama nikad ne jede dovoljno kolača, i ozbiljno se spremam da je jednog dana kritikujem zbog toga. Pa, MAMA, ZAR NE ZNAŠ KOLIKO VOLIM KOLAČE.

Planeta Srbija

Od danas se "Supergirl" vidi i na Planeta Srbija gde ima mnogo drugih interesantnih priča. Ali ja sam još uvek mala (što nerado priznajem) i mnoge od tih priča ne razumem. To nije neki problem jer ponekad ne razumem ni mamu ni tatu (a njih stalno slušam, na šta sam i prinuđena).

Problem je što ja ne znam šta je Planeta, a još manje šta je to Srbija.

Ali to sad nije vazno - VEĆ SAM PRIZNALA DA SAM MALA. Vazno je to što je meni u toj Srbiji lepo i drago mi je da u njoj ima mesta i za mene.

Krem bananice

Iako je naslov u skladu sa marketinškom bukom koja se ovih dana diže oko bananica - nije to što mislite. Mi samo jedemo bananice (i ja, naravno).

Ali eto, danas, mama kaže tati:
"Vidi šta imamo - krem bananice. Jedna za tebe. Jedna za Miu, pošto ja nisam htela."
a onda tata:
"Opet se vadiš na dete"
na šta mu je mama odgovorila:
"Ne vadim se, ona baš voli da jede bananice. Vidi samo kako se mrda."
mada je tata i posle toga negodovao (i uredno pojeo svoju bananicu),
mama je 100% u pravu.

Da, ja volim krem bananice. I volim da mrdam nožice dok ih ručkam.
Izvini tata, devojke se najbolje među sobom poznaju.

Da se razumemo

Ne znam da li vi mene dobro razumete? Ovo pitanje sebi nisam postavljala, ali me je tata naterao da razmišljam i o tome. Naime, on misli da moji komentari mogu biti zbunjujući. Zašto!? Da, teško je videti devojčicu mog uzrasta kako tipka po tastaturi računara, ali da li je moguće da to isto uradi superdevojčica? :-) Vidite da je moguće

No, moj tata, takav kakav je, morao je danas da postavi dodatno objašnjenje.

Ovo je lični blog, nastao krajem aprila 2007. godine sa namerom da prati odrastanje i razvoj devojčice Mie Đorđević. Blog vodi tata (jer će Mia biti rođena u julu 2007. godine) i vodiće ga tata i mama sve dok Mia ne bude sama mogla da preuzme njegovo uređivanje. Za sada se na njemu nalaze samo "komentari iz stomaka", ali će kasnije biti dosta slika i opisa dogodovština vaše superdevojčice.

Ja mislim da je sve to nepotrebno, ali dopustila sam tati da vam dodatno "objasni" ono što svi mi znamo. Znate, on je budući inženjer, arhitekta, i voli da crta.

A mi ... nadam se da se razumemo. Pozdrav.

Nešto sasvim novo

Danas sam doživela nešto novo. Strašna, uzbuđujuća buka. I bilo mi je OK. I nisam se uplašila. Mama kaže da je to moja prva grmljavina, a tata je mislio da je to vredno pomena na blogu. Zato sam to i zapisala.

Svet je uzbudljiv, i još uvek ne mogu ni da zamislim koliko me novih sitnih slatkih (i manje slatkih prim.tate) stvari očekuje.

Baby needs Arctic Monkeys

Ćao svete,
danas se nije desilo ništa novo. A to znači da sam opet po ko zna koji dan uzastopno slušala Arctic Monkeys. SUPER! Jer ja obožavam Arctic Monkeys. I novi album im je super. Tati se jako sviđa pesmica Old Yellow Bricks, a ja volim i znam sve njihove pesmice.

Mama više voli mainstream, i stalno tera tatu da mi pušta klasičnu muziku. "Klasika je dobra za bebe." Volim i to, naročito kad mi se spavka.

Mislim, jeste to u redu. Pogledajte samo ove moje starije drugare kako uživaju. I ja uživam u toj muzikici, ah, spavkanje, spavkanje, spavkanje ... moja preporuka (za spavkanje).

Ali - nije sve u spavkanju.

Ja volim i da vežbam,
a onda mi više leži gitarski zvuk. Mama kaže da su je moje nožice jednom prilikom toliko "pozdravljale" da je pomislila da ću biti fudbaler (a to sigurno nikad neću biti). Doduše, tada su još uvek imali one nedoumice oko pola! što i nije tako strašno kao što je činjenica da se tata ne seća šta mi je tada puštao. Tata seti se! i obraduj me :-)

I tako, ja jesam mamina maza, ali što se muzike tiče na tatinoj sam strani. Uostalom, slušaću klasiku onda kad porastem kao oni moji drugari sa slika, a i tata se slaže da će mi tada uspavanke biti veoomaa potrebne (kako za moje, tako i za njihovo dobro).

... a sad idem na spavkanje ...

Ja sam Mia

Kako smo se već upoznali, želela bih da vam napišem još nešto (vrlo važno) o sebi. Objasniću vam svoje ime, njegovo značenje i kako sam ga dobila.

Glavni krivci za ime koje imam su (opet) mama i tata. A ime sam dobila mnogo pre nego što sam nastala, i to konsenzusom (njih dvoje).

Tata kaže:

Mia nije tako često ime kod nas (mada je u poslednje vreme nešto popularnije, kao i mnoga druga kratka ženska imena). Latinskog je porekla, ali kod nas dolazi preko italijanskog jezika. U mnogim, naročito romanskim jezicima ovo ime, ako je samostalno, znači moja. Figurativno značenje imena Mia je neiscrpno vrelo, a stvarno značenje "moja" kao i u italijanskom jeziku. Konkretno u italijanskom (mislim i na španskom), gde je reč o prisvojnoj zamenici:
amo mia madre /volim moju majku/
amo mia cara sorella Mia /volim moju dragu sestru Miu/
io ti amo mia Mia /volim te moja Mia/, i sl.

Prema jednoj verziji i grčko pravoslavno ime mea takođe znači moja samo jedna.
Međutim to ime uz prisvojnu zamenicu, koja je često u upotrebi, smešno zvuči. To je možda i razlog što (kod nas) lepo i zvučno ime Mia nije tako popularno. Iako ima nekih verzija da ime Mia može biti i sinonim izrazu moja ljubav (ali uvek s onim 'moja').

Kada je reč o imenu Mia, koja je najčešće skraćenica iz drugih imena, onda se njeno značenje (što je pravilo kod svih tako modifikovanih imena) menja u značenje imena iz kojeg se izvodi.

Zbog istog značenja s' prisvojnom zamenicom u romanskim jezicima, ime Mia popularnije je u skandinavskim zemljama i engleskom govornom području. Tu je Mia najčešće izvedena iz imena Maria i ima značenje tog imena. Ime Mia može biti i izvedeno iz niza drugih ženskih imena bilo da se uzimaju prvo i zadnja slova, bilo da se izvlači iz sredine nekog imena. Najpribližnija pravoslavna srpska imena imenu Mia su: Milja, Milena, Milenija, Miladinka, Mileva, Milesa, Milijana, Milica, Milka, Milojka, Mirjana, Miroslava, Mitra i naravno Marija, kao i slovensko ime Mila.

Ali kao što sam prethodno napisao, Maria je najčešće originalno ime iz kojeg se ime Mia izvodi kao skraćeni oblik, zato se za ime Mia kaže da je hebrejskog, latinskog i skandinavskog porekla. Značenje imena je moja, gorčina, voljena, majka (što zavisi od tumačenja imena Marija).

I prema referentnom sajtu: www.babynames.com , ime Mia je skandinavskog porekla, kao izvedenica (deminutiv) od Maria (lat.), i ima značenje tog imena.

Ne morate da čitate ovo što je tata pisao u kvadratiću gore, jer nema veze sa mojim imenom. Ja sam (jedna) unikatna Mia. I kad sam rekla da su mama i tata "krivci" za moje ime nisam mislila samo na izbor već i na samo značenje imena. Kako se moj supertata zove Aleksandar, a moja supermama Mirjana, ja se zovem kćer Mirjane I Aleksandra. Ja sam Mia.

Kako su mama i tata "progledali"

Kao što sam juče napisala, mama i tata su tek nedavno razrešili dilemu koja ih je dugo mučila. I meni je već postalo dosadno da ih slušam kako mesecima pričaju o (nekakvom) polu. "Kog je pola?" (?) "Da li je dečak?" (meni nepoznata vrsta, mada liči na tatu) "Da li je devojčica?" Naravno da sam devojčica! A još kad čujem (meni nepoznate) glasove da postavljaju ista pitanja, dođe mi da se okrenem u stomaku. I okrenem se.

Međutim, od tog mog silnog okretanja po bazenčiću, čika Srđan nije mogao da vidi koliko sam lepa, i koliko sam devojčica. Nego, nisam vam rekla ko je čika Srđan. On je jedan jako dobar čika, sa veoma prijatnim glasom, koji mami i tati govori šta ja volim i šta mi prija, kakva sam, kolika sam, a često voli da kaže mami: "Trudnoća se nosi sa osmehom." Ne znam šta je trudnoća, ali osmeh je nešto što najviše volim kod mame.

I tako, tek pre par dana okrenem se ja tako da ultrazvuk (preko koga redovno pozdravljam mamu i tatu) jasno pokaže čika Srđanu, pa i tati i mami da su uzalud mesecima razmišljali o nečemu što sam ja odmah znala. Ja sam superdevojčica.

P.S. Tog dana su opet bili dosadni, i čula sam ih kako stalno ponavljaju reči "ultrazvuk", "devojčica" i "Mia". Sada su se malo smirili, a čujem da tata ima novi projekat na tom vašem Blogger-u.

Konačno SUPERGIRL

"Konačno" zato što mama i tata do nedavno nisu znali ko sam i često su me zamišljali kao (nekog tamo) Petra. Petar je ime za dečaka, a ja sam devojčica - i to superdevojčica.

Kako sam postala superdevojčica? To je pitanje za moje drage roditelje. Ja se ne razumem u te stvari, ali moji roditelji kažu da ću znati :-) kad porastem (a to je onda kad (nj)ih budem zvala matorcima!?). Znam samo da su mama i tata super, a ja sam njihova.

Kada sam postala superdevojčica? Odavno, još pre nekih šest meseci, ali ovi moji (dragi) me po imenu zovu tek odnedavno. Trebao je čika Srđan da me dobro pogleda kako plivam u maminom bazenčiću, da bi mama i tata progledali i (bar za sada prim.tate) zaboravili na Petra.

Eto, ja i dalje plivam i prvi put se javljam pod mojim imenom.
pozdrav svete!!!