Klub debelih žena

Bez uvrede, jer su sve one slatko "debele" ili kako vi veliki to kažete - trudne. Ali su opet žene, prave pričalice, i često se zapitam hoću li i ja biti takva. Tata misli da hoću.

Pošto sam vam objasnila da "debele žene" (iz naslova) ustvari nisu debele, ali su žene, ostaje mi da vam objasnim o kakvom se "klubu" radi.

Klub je zapravo savetovalište za trudnice u kom se moja i još nekoliko budućih mama sastaju svakog utorka i četvrtka (a mama i ja smo jedne od najredovnijih). Naš boravak tamo obično počinje razgovorom (neobaveznim čavrljanjem, najčešće o trudnoći i bebama), onda mame rade vežbe sa babicom Cakom (koja nam uvek priča o toku porođaja i šta mame tom prilikom treba da rade, nama bebama nikad ništa ne kaže, i ne znam šta ću tada da radim ALI JEDVA ČEKAM!), nakon vežbi i Cakine priče patronažna sestra Ema priča mamama o nezi deteta (to smo mi) u prvim nedeljama nakon porođaja, onda opet čavrljanje o svemu i svačemu dok ne dođu lekari (koji uvek kasne a nekad i ne dođu), i na kraju (kad i ako dođu lekari) sledi predavanje sa temom (pogađate) o trudnoći ili bebama.

Predavanja lekara uvek imaju neku drugu temu, i uvek dolazi neki drugi lekar, tako da ima i dobrih i loših, interesantnih ili nezanimljivih, neka od njih su zabrinula mamu, druga je oraspoložila, neka su bila dosadna a neka se nisu ni održala (kad lekar iz ko zna kojih razloga ne dođe). E upravo na jednom takvom okupljanju "kluba" prisustvovao je i moj tata. I taman kad je mislio da će čuti nešto pametno (a tema je trebala da bude "Ishrana i lekovi u trudnoći") predavanja nije ni bilo. Zato je mogao da čuje priče trudnica o svemu i svačemu, ali i da vidi deo onoga što je mama radila sa teta Emom (patronažnom sestrom). Naime, tada su mame učile kako da tretiraju pupak bebe nakon rođenja, kao i pravilno prepovijanje odojčeta (a to je ono kad nam skroz rašire noge i stave po nekoliko pelena). Ne znam kako će se tata snaći s pelenama :-) jer mama kaže da će i on morati da joj pomaže. Videćemo ;-)

Inače, pored mame i mene u savetovalište dolaze i teta Ana, koja nosi moju drugaricu (i njih dve su redovne), zatim teta Sandra (koja nam se skoro pridružila) i mnoge druge mame koje povremeno dolaze (teta Goca sa radija, Marija, Sanja, Danijela koja ponekad dolazi sa svojim mužem čika policajcem, Goca i Ica koje su se verovatno već porodile).

I danas smo mama i ja bile do savetovališta.
Utvrđivale smo gradivo - predporođajne simptome. A kad smo stigle do priče o samom porođaju teta Caka (babica) se setila da nam kaže kako je stavila minival. Tada je krenula priča o frizurama. Uzgred, njen minival je bio na bazi biljnih kiselina, specijalno nanešen (ali i neprimetan prim.mame). A onda nam je teta Ivana (psiholog) pričala o nekim "babinjama". To je period posle porođaja i traje 40 dana. Predavanje se sastojalo uglavnom od zabrana: "ne koristite mikrotalasnu rernu za podgrevanje hrane i sterilizaciju flašica", "TV ne sme biti u istoj sobi gde i beba" (mama nije smela ni da pita za kompjuter, tatinu omiljenu igračku koje će se on veoma teško odreći), "bebi nikako ne stavljati u krevetac i ne davati plišane igračke, već samo one gumene", "nemojte da posvećujete pažnju gostima, posvetite se bebi i sebi" i "ne puštajte goste u sobi gde je beba". A nikako, nikako! ne dozvolite da gosti ostavljaju novac ispod bebinog jastuka (znate ono, "da kupi batu ili seku", ili "miran san") a kad smo kod jastuka "nemojte ni jastuk da koristite za bebu". S' obzirom da nema 'onog' sa jastukom teta Ivana i za to ima rešenje (malo lukavstvo) - preporučila je mami da kupi kasicu (i to što veću). Pitam se samo čemu služi novac!?

I dok je teta Ivana pričala o tome gde treba smestiti krevetac (za bebu) mami se zavrtelo u glavi ('Gde!?'). Zabrane su sledeće: "ne pored prozora i vrata", "ne pored utičnica (najmanja udaljenost 60 - 70 cm od utičnice), TV je već "izbačen" iz sobe, i nikako da "se smesti u neki mračni ugao sobe" već uz najsvetliji zid. S' obzirom na to kako je organizovana naša soba i da nema mesta ni za iglu a kamo li krevetac, i s' obzirom na to da je tata alergičan i na sam pomen reorganizacije u sobi, nije ni čudo što se mami zavrtelo u glavi. Stari-novi problem je opet tu.
Pisaću vam još o tome (u to sam sigurna).

Štucanje

Danas, opet. Nije da mi smeta, ali zna da dosadi.

Šta je štucanje!?

Pa to vam je ono kad se mamin stomak pomera ritmično i po par minuta, a tata odmah trči da stavi ruku, začudi se i konstatuje da "beba u stomaku štuca". E to mi je i najzabavnije u celoj toj pomalo (za mene) neprijatnoj situaciji - to što moji roditelji oko štucanja dižu toliku frku. Jednom je mama bila toliko uznemirena zbog mog dugotrajnog štucanja da je popila čašu vode, kao da će to meni pomoći :-) To su moji roditelji, zabavni, ponekad i smešni.

Šta, još vam nisam odgovorila na pitanje!?

Štucanje je samo ... štucanje. Jednostavno! I mi najmajušnije bebe to radimo, i to često (a ja redovno).

Nego da vam ja završim priču. Cela istraga oko slučaja "štucanje" kod mojih dragih roditelja završava se tako što mama krene da šeta po sobi (ili gde već) i moje štucanje posle nekog vremena prestane. I tako da se cela priča svede upravo na onaj (meni) zabavan momenat - zato ...

štucaću ja opet ;-)

Bebac.Com

Juče je otvoren BEBAC, novi portal za bebe, i odmah je postao moja nova omiljena WEB lokacija. Namerno nisam napisala "roditeljski portal" jer svi misle da je namenjen trudnicama, mladim roditeljima i parovima koji žele da imaju decu (ili bar vi 'veliki' tako mislite), a prvenstveno je namenjen nama, bebama.
Eh, nadam se da će se i ovi moji roditelji primiti na bebca i da ću dobiti prvoklasnu negu (kakvu zaslužujem). Obrađeno je mnogo interesantnih tema, postoji i "moj kutak" sa ličnim sadržajima (i moja mama se registrovala) a tu je i mogućnost ostavljanja komentara, galerija za postavljanje slika, kao i forum za razmenu iskustava. Super!

a tek što mi se dopao ovaj bebac medica ...

Je l' da da je sladak?

I ja šaljem puno slatkih pozdrava vama, a mojim drugarima i njihovim mamama i tatama preporučujem da posete www.bebac.com da se tamo malo družimo.

Ćao svima!

One grows in love

Moj prvi pravi citat na blogu ;-)

"One does not fall 'in' or 'out' of love. One grows in love."
(Leo Buscaglia)

A ja rastem, i rastem ... nastala u ljubavi (i kako tata kaže da na engleskom piše) "rastem u ljubavi".

Kit-Kat - dobar sladoled

Ne, ovo nije reklama, već potreba moje mame za slatkišima koja nikako ne jenjava. Ništa od odricanja, a ništa i od onog dogovora. Majčinski instinkt kaže slatkiši, ja odobravam (u potpunosti).

I tako je tatica i po ovom hladnom vremenu, i po kiši (i u nedelju kad ne radi pola prodavnica prim.tate) išao da kupi sladoled i zadovolji svoje devojke. Morao je ;-) Zadatak uspešan, želja ispunjena (sladoled u kornetu) i bio je dobar, baš za sladokusce kao što smo nas dve.

P.S. Mama trenutno gleda film "Devet meseci" na TV-u, još jedna preporuka (nije reklama).

Prvih mesec dana

Prvih mesec dana Supergirl na Blogger-u. Meni se sviđa, i zadržaću svoj blog. Tati je jednog momenta palo na pamet da blog pretvori u porodični, ali je odustao od toga. Ipak, na njemu ima mesta za sve, i ...

... sada tata govori:

Blog Supergirl je nastao 20.aprila 2007.godine, a ideju za njegovo pokretanje nije bilo teško dobiti s' obzirom da (sada već) moja supruga i ja očekujemo bebu, i potpuno smo opsednuti tom činjenicom. Jedina dilema koja je postojala je da li otvoriti (klasičan) porodični blog ili pokrenuti nešto sasvim novo na srpskom cyber prostoru. Porodični blog bi bio deja vu, standardni prikaz bitnih događaja u porodici Đorđević, na kojem bi se u ulozi glavne zvezde opet pojavljivala Mia - prvo teme vezane za trudnoću, zatim slike njenog razvoja kao bebe, pa predškolski i školski period itd. itd. sve dok jednog dana ona sama ne bi prerasla porodični blog i posegla za nekim sopstvenim, ličnim. Još jedna mana ovakvog uređivanja bloga je što bi obraćanje bilo uglavnom u trećem licu "Mia je uradila ovo", "Mia je rekla ono" i sl. Zato još jednom nije bilo teško odlučiti da blog bude lični, i to Miin i da se iz "njenog" ugla prati njen razvoj i odrastanje sve dok jednog dana ne bude bila sposobna da sama kreira i uređuje svoj blog. Dakle, radi se o jedinstvenom ličnom blogu koji to i nije, ali će zasigurno biti. Jedinstveno je i to što će Mia biti mlađa od svog ličnog bloga, i verovatno prva takva osoba sa ovih prostora. Još samo da blog zajednica poživi dosta godina, ideja bi bila u potpunosti ispunjena ;-)

Kao što piše u samom opisu bloga, ja uređujem (a samim tim i pišem) ove stranice, i s obzirom na svoje obaveze zadovoljan sam dinamikom objavljivanja postova koja za sad iznosi 9 postova u aprilu i 9 postova u maju. Možda ti postovi zvuče čudno ali zasigurno prenose autentične događaje u porodici i pokušavaju da stvari sagledavaju iz "unutrašnjeg" ugla uzimajući u obzir (samo) neka ograničenja i stepen razvoja same bebe.

Zadovoljan sam i brojem poseta (preko 300) s' obzirom da nisam posebno razglasio svima koje znam postojanje ovog mesta na web-u. Bitno je da za njega znaju oni koji trebaju da znaju kao neki nama dragi ljudi koji su udaljeni od nas, mada su i svi ostali posetioci dobrodošli.

Mia je prema rečima lekara jedna zdrava i nemirna beba :-) a nadam se da će biti jednako pametna kako "se" ovde predstavlja :-). Međutim, interesantno je i to da se pokretanje bloga poklapa sa ulaskom u sedmi mesec trudnoće, a prvih mesec dana (naravno) sa ulaskom u osmi mesec. Poželite nam puno sreće, jer ostalo je još dva meseca do trenutka kada će Mia ugledati svetlost.

srdačan pozdrav, od tate Aleksandra

Kakav divan dan

Kakav divan dan, mama srećan rođendan. Još jednom.

I uprkos kišovitom i hladnijem vremenu, dan je bio stvarno lep.

Prvo, to što nije bilo vrućine jako odgovara nama bebama.
Svi znate da ja imam svoj sopstveni bazenčić za razliku od velike većine vas. Po celi dan i noć ja plivam, okrećem se i mrdam (inče je taj podvodni aerobik već duže vreme in). Sigurno mislite da lakše od vas podnosim vrućinu, ali varate se. Nas pored sunca greju i naše mame, a i smeštaj nije konforan već više "skučen" za vaše poimanje stvari. Za naše poimanje - nama je kod mamica super, i bolje od toga - kad nema vrućina.

Drugo, mama danas nije mnogo šetala tako da sam ja mogla da se razmrdam do mile volje.
Čika Srđan (lekar) je mami zabranio šetnje preko dana i "prepisao" joj veću količinu odmora, tako da mi ovaj treći trimestar trudnoće postaje baš zanimljiv. Prvo blog, a onda i obuzdana mama u svim njenim beskrajnim dnevnim aktivnostima i bezgraničnim šetnjama. Naime, kad moja (hiperaktivna) mama hoda ili radi nešto, ja se toliko ljuljkam da mi se redovno spavka. To je odličan nagoveštaj da ću obožavati kad me budu klackali. A onda kad mama miruje, e tad se redovno budim i krećem u akciju. Kakva mama, takva beba - hiperaktivna :-) A ja volim da vežbam. Nekad se toliko razmrdam da se spolja to tumači od zadovoljstva (kad se pokreti jasno vide po površini maminog stomaka) do trčanja u WC (kad zakačim mamu po bešici).

Treće, danas su nam (mami i meni) naročito naročito svi posvećivali posebnu pažnju.
"naročito naročito" zato što nam inače posvećuju dosta pažnje, ali danas je bio mamin rođendan i svi su bili naročito pažljivi i prijatni. Dobili smo pregršt čestitki i SMS poruka i u svima se pored mame i ja spominjem.

Četvrto, imali smo goste. ne mnogo njih ali je bilo super. Prvo ukućani - bake, deke, teta Tina, zatim komšinica Sanja, nana Bilja sa Vakijem, popodne su došle i baka Ljilja sa teta Milenom, i uveče mamini i tatini prijatelji Bilja i Kosta. Bilja i Kosta još nemaju svoju bebu ali će uskoro organizovati svoje venčanje i svadbu, tako da su celo veče sređivali utiske sa naše svadbe, mama i tata im delili savete oko organizacije, a usput su odgledali i DVD od 1.maja koji ja već napamet znam. (uf) Sve u svemu "divno" veče, ali i stvarno divno veče jer su ipak sve te priče zanimljive (a i DVD je dobar).

Peto, i tata je obradovao mamu.


P.S. Nisam spomenula tortu? Nisam :-)

Uja Boca pre svih

Prošlo je tek par minuta posle ponoći a ja se opet javljam. Da, sada je mamin rođendan. Iiiiiiiiiiiiii

Mama srećan ti rođendan! Biće ovo lepa godina.

Međutim, desilo se još nešto jako lepo. Tačno u 00:00 mami je stigao SMS od uja Boce i on joj je prvi poželeo srećan rođendan. Zatim je tata čestitao, poljubio mamu (i za ujin račun) a onda otvorio ovu temu kako bi uja postavio svoj komentar - zato jedva čekam da vidim komentar.

P.S. A ovaj artwork smo naknadno dobili od uja Bojana preko elektronske pošte

happy family

Sličica je zagonetka u ujinom stilu, mama je odmah otkrila ko je uja i ko je u njegovom srcu (mama, tata i ja) ali je tek kasnije i uz tatinu pomoć shvatila da broj cvetića predstavlja, hm, znate već šta. Divna je.

HVALA ujo!

Rođendan moje bake

Kao što sam već najavila, današnji dan je rođendan moje bake. Moja baka se zove Vesna, ona je tatina mama i živi sa nama. Iako je moja mama odlična u kuhinji i sprema sva ona divna jela i slatkiše, najveći deo onoga što jedem spremi moja baka. E baka je već majstor za kuvanje (i tata se slaže s tim) i drago mi je što njih dve spremaju papu za nas (mene i tatu).

Mama (i ja s' njom) provodi dosta vremena sa nana Vesnom, uglavnom u razgovoru, tako da najčešće imam priliku da slušam njihove razgovore. I to mi je zanimljivo jer su njih dve jako interesantne (možda malo preteruju pričama o trudnoći i bebama, ali sam iz tih priča dosta saznala o svom tati - više nego od njega samog).

E sad - svaka beba ima dve bake, pa tako i ja. Moja druga baka se zove Ljiljana, i ona je danas bila sa nama. Baka Ljilja često dolazi kod nas (i mi idemo kod nje) i voli da nas miluje. Nikad nije pušila cigarete, ali i od skoro (nažalost) da. Mami se to ne sviđa, ali eto i baka Ljilja se pridružila klubu u kome su već baka Vesna i baka Bilja (još jedna u nizu baka koju jako volim, inače rođena sestra baka Vesne). Dakle, taj klub pušača je večeras bio na okupu, ali ovoga puta na terasi JER JA I MAMA SMO BILE U DNEVNOJ SOBI. Ako nešto bebe ne vole onda je to dim cigarete, verujte mi na reč.

I na ovom blogu se ne puši!

Verovatno se svi pitate gde je u ovom rođendanskom slavlju torta (i kako to da je JA do sad' nisam pomenula). Pa bilo je torte, ali samo za tatu i ostale - ja i mama smo počele da izbegavamo slatkiše. Zašto? Kako? To je posebna priča, ali ispračaću vam je sada.

Naime, danas smo ja, mama i tata bili na redovnom pregledu kod čika Srđana. Pokazala sam im da mi je super, Malo sam pozirala za moje roditelje na ultrazvuku. Čika Srđana ubedila da dobro napredujem. Mama je imala i par pitanja (što ustvari znači - podelila svoje strahove sa lekarom a ovaj je , kao što to i tata radi, otklanjao sumnje). Onda merenje pritiska, pregledi i ... merenje težine, mamine. Mama i ja super napredujemo, nismo mnogo teške i nismo previše kilograma dodale, ali nešto malo više od optimalnog jesmo. Tako smo uprkos odličnom (i uprkos svemu privlačnom prim. tate) izgledu nas dve postigle dogovor da smanjimo, a ako budemo mogle i potpuno izbacimo slatkiše iz ishrane. Pa, dobro, danas smo malo prekršile dogovor, ali ipak je bio nana Vesnin rođendan. Bilo je to veoma tanko parče rolata sa bananama (njam, njam). Ali jasno vam je da više neću glasno negodovati zbog malo slatkiša, a možda ih neću ni spominjati da bi nam dogovor uspeo. Dobro, i sutra ćemo malo zaboraviti na to, ali od subote ...

Deda - pradeda

Ćao svima,
posle sređivanja utisaka oko prvog maja i burne nedelje Evrovizije-Srbije-Vlade (o kojima svi blogeri pišu) kod nas se opet slavi.
Ili mogu reći - počinjemo da slavimo.

Ja ću u petak već imati 32 nedelje, a mama će (kako ona i tata kažu) ući u osmi mesec trudnoće. Ali istog tog petka mama će napuniti xx godina (u poslednjem trenutku mi je rekla da se o godinama dama ne govori unaokolo i svakome). Tata ima 28, a mama je godinu dana mlađa od njega, pa vi sami vidite (ja vam nisam rekla). A opet pre maminog rođendana je bakin rođendan, a pre bakinog rođendana je rođendan bakinog tate, dakle danas, i to 74. (pitam se samo koliko li je to nedelja).

DEDA, SREĆAN TI ROĐENDAN!

Ja deda Vasu (Vasilija) dobro znam i odlično čujem. To je verovatno zato što često govori glasnije od ostalih ljudi, a voli da priča. Tata ga zove "deda" i kaže da ću ga ja oslovljavati sa "pradeda". Ja to ništa ne razumem, ali mislim da je to samo zato da bih ga razlikovala od ostalih deka koji željno iščekuju moj 'dolazak'.
Ali deda Vasa danas nije bio u Leskovcu, našem gradu, već na nekom sajmu u nekom drugom gradu. Zašto? To samo on zna, ali i sa toliko nedelja njega ne drži mesto. Ipak, otišli smo do (pra)baka Cvete i počastili se. Baka Cveta nas je po običaju lepo ugostila, mada je mama opet slabo ručkala kolačiće. Ovog puta opravdano jer je i prethodno sa tatom (i sa mnom) ručkala čokoladu.
E ovde moram nešto da vam kažem što sam ranije propustila. Naime, jedan od glavnih krivaca što mama ne jede mnogo slatkiša je moj dragi tata koji je stalno opominje kako "treba da unosi manje slatkiša a više mesa". Volim ja i meso, ali tata ... (ha, vratiću vam ja sve, sačekajte samo da čujete moje glasovne mogućnosti usred noći, uskoro)

A deda - pradeda, samo što nije stigao s puta, i svi ga čekamo. Slaviće se i večeras, i sutra, i prekosutra.

Molitva

Svi ste čuli, svi ste videli, i opet ste čuli, i opet ... ne znam šta da vam kažem sem da je i nama (bebama) ova pesma stalno na pameti.

Prođe neko vreme i onda se opet odnekud začuje:

Rukoilen, vaikka toive muuttuu nimeksesi,
Rukoilen, rakkaudesta juuri vuoksesi.
Rakasta, haluan
.......

Sviđa mi se. A i kako ne bi (kad mora da mi se sviđa). Srbija!

1.maj - treći put

Da, danas je 11.maj ali ja sam još uvek pod utiskom. Malo sam i bila umorna (a i nisam htela da opterećujem tatu (on uređuje blog prim. tate), koji je takođe pod utiskom i umoran ;-)).

Malo sam i pisala o svim tim dešavanjima koje sam 1.maja doživela (sa mamom), ali izgleda da onda kad imam mnogo toga da kažem - ne znam odakle da počnem. I setila sam se ...

... slika govori više od 1000 reči!

ovo su tata i mama


posle venčanja (što se jasno vidi)

a ovo je prostor u kome se slavilo


bilo je šezdesetak gostiju, i žao mi je što ne mogu sve da vam ih prikažem

pevao je čika Slave, i nije bio mnogo bučan (što mi bebe volimo)


svi su se lepo provodili (kao teta Milica sa dairama)

dobro se jelo i pilo


i bilo je dosta tatinih i maminih prijatelja


ovo je mamino društvo, a na slici su (u belom) i mama i tata

ovako se veselilo (sa mamom)


a i ovako (sa tatom)


Sigurno već pretpostavljate da je najveseliji gost bio momak sa narandžastom kravatom. I jeste. To je moj uja Bojan, rođeni brat moje mame. Moj uja je jako veseo, dobar i ako se sećate onog mlekceta sa devojačke večeri - on mi ga je dao. Baš volim kada je sa nama, ali on živi u nekom drugom veelikoom gradu i najčešće ga čujem preko skype-a (a sigurno je i najredovniji posetilac ovog bloga).

pored uje mama ima i sestru Milenu koju mnogo mnogo volim, i koja je bila takođe jako vesela na svadbi (mada, pustila je i neku suzicu, ali nemojte da joj kažete da sam vam to rekla)


evo mame sa bratom i sestricom

a i moj tata ima sestru, to je moja tetka Kristina. Ona živi s' nama u kući, i dolazi kod mene svaki dan. Ona je gimnazijalka, i ima mnogo da uči :-) ali nađe vremena i za nas.

moj tata i teta Tina

bilo je tu drugih važnih gostiju, kao što je moj stric Vaki


ovde on igra sa Tinom

i ostali su igrali,


recimo, teta Ivana i čika Dragan (mama i tata Filipa, dečka od prekoputa),

ili Maka i Miki koji su sedeli za našim stolom.


Čika Miki i moja seka Marija, su bili pobratimi na venčanju. Bila je tu i teta danijela ali je onda otišla da pazi na moju drugu stariju seku Katarinu (koja ima oko godinu dana od rođenja).


Naš kum je tatin nekadašnji cimer i kolega sa fakuleta, Igor, a za našim stolom bila je i mamina prijateljica (i koleginica sa fakulteta) Marina.

i mama, ja i tata smo bili veseli


mama naročito


a najslađe ostavljam za kraj


TORTA


i naj najslađi trenutak na svadbi kad je tata meni (i mami) dao malo torte.


to je sve narode

A sad ... svadba

1. maj, i to odmah nakon venčanja. Svadba.

Ako nisam mogla potpuno da razumem devojačko veče, svadba je tek bila prava enigma za mene. Mama je mnogo šetala, skakutala i njihala se - a ja u takvim trenucima obično spavkam. I jesam u svom tom klackanju dosta spavkala, ali me je na momente budila glasna muzika nalik onoj sa maminog party-ja. Tu smo odigrale i moje drugo, treće ... peto i ko zna koje kolo. I to kolo mi je postalo čak dosadno a i promenila sam mišljenje o tome kako je to nešto posbno. Kako sam promenila mišljenje? Doživela sam nešto mnogo lepše - ples tate i mame. Oni vole da plešu, i plesali su i ranije, pa i na svadbi više puta. Ali jedan momenat sam neizostavno osetila - bio je to prvi ples, prvi ples na maminom i tatinom venčanju.

Do sada sam slušala samo njihove priče kako je to izgledalo na nekom drugom venčanju i nekoj drugoj svadbi, na kojoj su se mama i tata upoznali pre tačno pet godina. Bilo je to 1. maja 2002. godine i sada znam da je bilo izuzetno. Bilo, a sada eto mene :-) i jako jako mi je drago zbog toga.

Venčanje

Da, venčanje i svadba. O tome sam se naslušala ovih dana. I to uopšte nema veze sa mnom, već sa mojom dragom mamom i mojim dragim tatom. A kako venčanje spominju uvek sa svadbom pomislila sam da je to jedno te isto - ali nije ...

Naime, sve se odigralo još u utorak. Bilo je slatko ali naporno, tako da sam jedva smogla snage da i sad nešto napišem.

Prvo ide venčanje. To je ona zavrzlama (oko prezimena) zbog koje je mama organizovala devojačko veče. A ima tu još mnogo toga - pođi-stani i ustani-sedni kretanje, ili ono kad mama ljubi nekoga a neko mamu (to se zove i čestitanje). Ali najslađe je bilo kad je mama poljubila tatu. Oni to inače stalno rade, i super je, ali na venčanju se za to dobija jako bučan i dugotrajan aplauz. Bila je tu i jedna teta (koja se mami inače nije dopala) koja je mnogo pričala, svi su je slušali, a rekla je i:

BRAK se uredjuje zakonom samo onda kad ne može drukčije.
Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uredjuje brak.
Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi.

ŽELIMO da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da živite sa uvernjem da ste danas obavili jedan od najvažnijih i najlepših poslova u životu.

SAVETUJEMO vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reći i osećanja.
Nemojte odmah potrositi sve.
Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života.

ZAKON kaže da su muž i žena u bračnoj zajednici ravnopravni.
A to može i lepše da se kaže:
Povećajte svoje obaveze da ne biste ugrožavali prava drugih.

U DANAŠNJEM svečanom činu stekli su se ne samo obostrana ljubav već i vaši pojedinačni i zajednički interesi.

BRAK ne može biti cilj.

ON JE samo mogućnost da se vaši drugi interesi lakše i lepše ostvare.

ZATO stalno gradite svoju vezu, proširujte njene granice, ne dajte joj da se začauri, olenji, uspava, da prestane da živi i postoji.

BOGATITE svoj zajednički život, borite se za raznovrsnost života, budite realni i odmereni kad odredjujete svoje ciljeve i želje, jaki i uporni kad treba da ih ostvarujete.

NE MOŽETE se baviti samo ljubavlju.
Ljubav je lepa samo kad se podrazumeva, kad prati sve ostale naše aktivnosti, kad nam daje snage da se što uspešnije ostvarimo kao ličnosti i članovi društva.

BUDITE ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak.
Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću.

NEKA ovaj dan bude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života.

E to vam je venčanje. Cool. Traje dugo, ali ne tako dugo kao svaaadbaa. To je tek bio jedinstven doživljaj i o njoj (svadbi) ću vam pisati sutra.