Danas je bilo puno interesantnih pa i lepih trenutaka, iako smo mama i ja smeštene na ginekološkom odeljenju leskovačke bolnice, i ovde smo već nekoliko dana.
I pored toga što mama nema nikakvih obaveza, i može da spava koliko hoće, ne može da spava kad hoće. Krvni pritisak mami mere jako često, beleže podatke, i prate naše stanje. Zbog toga nas bude rano izjutra.
Medicinske sestre su super tete, i dobro se slažu sa mamom (čak joj nekad dopuštaju više nego što bi trebalo, jer mama ko mama ipak ne može da miruje). Naše cimerke se i ne zadržavaju mnogo u sobi, tako je kroz sobu prošlo nekoliko teta i sve (baš sve) one su rodile dečake. Na trenutak sam pomislila da smo u pogrešnoj sobi, ali ne, nismo, dobro smo se smestile i nije nam više dosadno kao prvih dana.
Pa da, evo i nas ...
... a one ruže na stočiću - to je tata juče doneo da bi nam soba lepo mirisala.
Dakle, rano ustajanje :-) vizita
Verovatno ste svi čuli za "vizitu" (onu lekarsku) ali ako niste onda znajte da je to takva fama zbog koje one dobre tete (medicinske sestre) moraju biti u odličnoj formi. Potrebna je dobra kondicija, izdržljivost i spretnost jer se pre vizite svi razlete i nastaje opšte sređivanje i čišćenje, naročito ako je vizita onakva kakva je danas bila.
A danas je u viziti bio čika Srđan (naš lekar) koji važi za jako strogog i konzervativnog lekara, a uz to kao sadašnji zamenik slovi za budućeg načelnika odeljenja. Strah i trepet. No, prošli smo i to, i to za nekih pet minuta (mnogo manje vremena nego što nam je trebalo da dovedemo stočiće u red a krevete pod konac). Terapija ostala ista. Ok. Nastavljaju da nas paze. Ostajemo u bolnici. I ...
... idemo na ultrazvuk. Na ultrazvuku su utvrdili da sam potpuno u redu. I još uvek sam devojčica :-) To kažem zato što utvrđivanje pola ultrazvučnom metodom nije potpuno pouzdano jer uvek postoji šansa za iznenađenje. Moji roditelji koji su potajno priželjkivali dečaka, a sada su se skroz saživeli sa činjenicom da će imati devojčicu, nikako ne bi voleli takvo iznenađenje. Dakle, DEVOJČICA.
Ubrzo nakon pregleda došla je baka Vesna i donela nam doručak. Posle fine klope i prijatnog društva tatine mame, odlučile smo da malo odmorimo i sačekamo tatu.
A onda je došao i on - TATA,
i to pre vremena za posete tako da ga je moja prilično ubedljiva mama provela pored čuvara. Šta da kažem, kako je mama reaguje na tatine posete, sem da ponovo ispišem jednačinu, ovog puta nešto drugačiju:
:-| + tata + :* = :-) [;-)]
sigurna sam da znate ko je u uglastim zagradama
Tata nam je doneo mnoge stvari, između ostalih i MP3 plejer koji nam je bio preko potreban (znate koliko ja volim muziku), ali nije zbog toga poranio s' posetom. Naime, danas je završni dan "škole za trudnice" i u planu je obilazak akušerskog odeljenja leskovačke bolnice (koje se nalazi preko puta našeg, ginekološkog) i na kome male bebe kao ja dolaze na svet.
Očekivale smo posetu naših prijateljica iz "škole" i instruktorki koje su pored ostalog imale zadatak da ubede lekara da mamu pusti sa njima u obilazak. Tata je, pak, trebao da fotografiše mamu kako prima svoju zasluženu diplomu.
Kakvu diplomu!?
evo je
Diploma iz "kluba debelih žena" - a mama i ja smo bile najredovnije. I stvarno bi bilo šteta da ne prisustvujemo tom poslednjem času. Problem je jedino bilo to što se u smeni zadesio (onaj) strogi (ali pravičan) čika Srđan, i što njega treba ubediti da je pusti u obilazak porodilišta.
To je bio težak zadatak za teta Emu (instruktorku, patronažnu sestru) i u početku je ubeđivanje našeg lekara išlo traljavo pa je čak i tata otišao kući (inače, i on je savetovao mamu da ne ide u taj obilazak).
Ali ...
... upornost se isplatila, i ne samo da je čika Srđan dozvolio mami da sa ostalim trudnicama poseti porodilište, već ih je i sam poveo u obilazak. I bilo nam je super. Puno utisaka. Mama je videla slatke tek rođene blizance. I dosta onoga o čemu smo (samo) učile na časovima "škole za trudnice" smo imale prilike da vidimo. Na žalost (ili na sreću prim.tate) čika Srđan nije hteo da nam dozvoli prisustvo porođaju koji je bio u toku, tako da (samo) to nismo videle. Tate nije bilo, ali smo se slikali teta Ivaninim aparatom (istruktorka, "psihološkinja"), i na svim slikama je mama pored Srđana, nasmejana naravno :-) A imale smo i zaštine kape, mantile i sva ta čuda. Nažalost slike su kod teta Ivane ali kad ih tata bude uzeo možda i postavim neku od njih na blog.
Nakon obilaska, svi mi, trudnice, moji drugari, instruktorke i lekar otišli smo do lekarske sobe i razgovarali o trudnoći (naravno). Ustvari, trudnice su postavljale pitanja lekaru ... moja mama se opet istakla, postavlja pitanja ali i bila model čika Srđanu za neke odgovore. Uglavnom je okarakterisao ovako:
Evo ovde imamo jednu trudnicu, Mirjanu, koja je imala normalnu trudnoću, i kad smo došli u osmi mesec, stomak je porastao, počeo da pritišće karlicu, i sada imamo hipertenziju itd. itd.
Poučno, nema šta :-)
Inače, tada je mami opet saopštio da bi morala da miruje odn. nema više šetanja po hodniku i što više ležanja. I to da će je vrlo verovatno poroditi pre termina. (mami sada takve stvari saopštavaju pažljivo,a njen lekar je čekao pravi trenutak za tako nešto - onda kada je bila opuštena i u društvu ljudi s' kojima se sigurno oseća.)
Ubrzo posle svega toga došla nam je i baka Ljilja (mamina mama) i donela ručak koji je spremala baka Vesna (tatina mama). Punjene paprike (tatino omiljeno jelo) ali ovaj put na italijanski način. Recept je (iz nekog časopisa) izabrala tet(k)a Tina (tatina sestra) i bile su stvarno ukusne, a od standardno pripremljenih punjenih paprika ove se razlikuju zbog dodatka soje, nekih začina i nešto malo u načinu pripreme. Teta Tina nam je bila u poseti juče, a danas nije dolazila, a nije došla ni baka Bilja (tatina tetka) koja nas je često obilazila ovih dana već je samo zvala telefonom.
I uja je zvao, i baš mu je frka što ne može da dođe da nas poseti. Ja znam da on ovo sad čita, i puno ga pozdravljam. Uostalom, sve ovo najviše pišem zbog njega i slikama želim da mu pokažem da je njegova sestra (moja mama) dobro.
Uzgred, uja je sigurno ponosan jer mu je sestra sada "diplomirana trudnica".
No, da se vratim današnjem danu.
Popodne smo opet odmarale, merile pritisak i išle na CTG (koji proverava kontrakcije), i čekale tatu :-)
Tata je večeras opet došao, i to s' baka Ljiljom i tet(k)a Milenom (maminom sestrom), doneli su mi večeru i zadržali se kod nas skoro dva sata. Ja sam tada bila aktivna, pomerala se i izazivala salve oduševljenja kod prisutnih :-) Mama je pričala svoje dogodovštine iz porodilišta i (naravno) ponosno pokazivala svoju diplomu.
Super je, zar ne?
Nakon zavšetka posete stigla je i voda. Vi se sad pitate gde je bila? Pa, ne znam. Znam samo da s' vremena na vreme nestaje. Dobra stvar je što kad voda dođe odmah ima i tople vode, tako da je mama sad mogla na tuširanje. Mama obožava večernje tuširanje, a i ja sam otkrila da mi voda prija.
Ranije smo otišle na spavanje. Mama inače više spavka od kako su joj uključili neke lekove. To je dobro jer dok ona odmara ja rastem. "I vuk sit, i ovce na broju."
A tata,
tata je otišao kući i sada je (jadnik) otkucao sve ovo :-)
Ipak, vredi.
Sad' bar znate da mi nije toliko loše.
