Moj kutak

Krevetac sam sredila, pokazala vam ga, i pisala o njemu, ali mislim da slika nije potpuna ako vam ne pokažem moj kutak, moje parče prostora u našoj sobi.

Nekad, kad' sam bila mala mala mala, taj deo sobe izgledao je sasvim obično i baš ni sa čim se nije isticao. Jednostavna komoda za odlaganje posteljine, ulegla polica sa tatinim knjigama, tek po neka sitnica i stari štampač.

E onda, kad sam bila samo mala mala, taj bezlični deo naše sobe polako kreću da zaposedaju moje stvari. Pelene, baby kozmetika, vitamini, tu i tamo neka mala igračka.


Da, tako je to izgledalo, a na ovoj slici se vidi i BABY čestitka koju su moji roditelji dobili od uja Boce povodom mene :-), zatim pravo medeno srce koju su isti ti moji roditelji smazali u rekordnom roku i Aventova pumpica za izmlazavanje.

A onda se u našem prostoru, našoj i onako pretrpanoj sobi, našao KREVETAC, i sve promenio.

Prvo je tata morao da skloni svoje knjige. I ružna komoda je nestala. A pored premeštanja knjiga tata je morao da sredi svoj kutak i tamo uglavi štampač. BTW Tatin radni kutak je u produžetku mog dela sobe i možete ga videti na narednoj fotografiji. Tamo živi blog SUPERGIRL.


Na polici su se našle moje igračke, slike, i igračke ;-) a u jednom njenom delu se nalazi moja kozmetika. Igračke, da, tu su pored Belog i Ave, meda Mirko sa velikim srcem, zeleni miš Đole i plavi zec Pera, i kuce, i slonče, majmunčić i mede. Moje malo plišano društvo, moja super-šarena polica.


Ipak, krevetac celom mom kutku daje poseban izgled, i upravo je on taj koji svima kaže "ove stanuje beba". Na njemu je moja zvezdana posteljina, moje malo ružičasto carstvo. na njemu su i vrteška, meda koji svira, moja prva knjiga (koju ste već upoznali), smiley i još što-šta (npr. ja, obratite pažnju na to kolika sam).

To je moj kutak.
.

Teta Milenin i moj krevetac

Znate da već više od dve nedelje ne spavam u kolevci već u svom krevetiću. Još onog jutra kad sam se prvi put probudila u njemu požurila sam da vam se pohvalim. To zapravo nije pravi krevetić već dečji krevetac, i ustvari nije moj već moje tetke Milene (i to ne samo njeno vlasništvo već ga je i sama koristila kao beba).

Tada ste mogli da vidite kako sam spavala u tetinom krevecu na posteljini mojih roditelja. Sada je krevetac jednako moj kao i tetin, a na poklon sam dobila i svoju prvu posteljinu. Verovatno se pitate kakva je posteljinica? I ako sam je dobila ubrzo nakon što smo postavili krevetac, nikako da stignem da pišem o tome. Ipak, nešto sam (u najavi) nagovestila u prošlom postu, ali krenimo od početka.

Prvo je u moju sobu stigao krevetac, a moji nestrpljivi roditelji su me odmah stavili da spavam u njemu. Pri ruci im se našla jedna od njihovih šarenih posteljina.


Jedino su se ćebence-zeka i jastuk-slonče slagali s' mojim krevetićem. Jedino su oni bili dostojni krevetića jedne prave (super)devojčice.

Ipak, još tada sam otkrila prednosti udobnog spavkanja u krevecu.

Ali ...

... onda kad je stigla moja posteljina, tek onda je krevetac zasjao u svom punom sjaju.


ružičastom sjaju ;-)


I tako sam dobila kevetić u boji bloga.


Mede sa posteljinice su baš slatki, a tek mesec i zvezdice. Stvarno volim svoju posteljinu.


I VOLIM DA SPAVKAM U NJOJ.

Laku noć
_

Imam dva meseca

Sada imam dva meseca. Ustvari već sam u trećem, jedan dan. Kakav je osećaj? Pa ne osećam ništa posebno, i još uvek čujem slatke komentare beba na moj račun. Da, bebe koje jedva znaju da govore, kad nas sretnu na ulici kažu "beba".

I danas sam bila u šetnji sa mamom, tetkom i ... tatom (vratio se). Svratili smo i do čika Bate, mog lekara, i izvršili sva uobičajena merenja. Jednostavno želela sam da vam i na naučnoj osnovi dokažem moje priče o tome kako rastem. A dokazi su veoma ubedljivi.

Sada imam 4600 grama, obim glave 37 cm i dugačka sam 56 cm.

Eto :-)
od rođenja sam dodala 2 kilograma u težini i porasla celih 7 centimetara. Porasla mi je i glavica, a i kosica.

Šta još reći? Da li sam pametnija?
O tome ne sudim ja :-) ali vam mogu reći da sam mnogo toga naučila, i još uvek učim. Mislim da ću u buduće više pisati o tome, i da će moja nova "dostignuća" biti mnogo interesantnija od mojih novih centimetara.

P.S. Jesam obećala priču o mom krevetiću, i konačno se dogovorila s' tatom o tome. Biće sutra.

slika kao najava ;-)

P.P.S. Umalo da zaboravim. Od danas koristim "trojku" pampers pelene. Do sada su to bile pelene "new baby" a od sada "active baby" (znate reklamu sa bebom koja đuska na žurci, e te, a tako ću i ja uskoro ;-)

A rastem i za druge

Rastem, rastem, Milutine, i to ne samo za tatu.

Danas su mi se s' mora vratili, tetka Tina, striko Vaki, baka i deka. Prošle su tri nedelje od kako me nisu videli, i za razliku od tatinih tri dana odsustva, baš se iznenadili koliko sam porasla. Oni su to očekivali, ali iznenađenje je iznenađujuće bilo neizbežno :-) Šta ću kad rastem.

Na Halkidikiju - ništa novo. Bilo im je lepo, mada je tetki dosadilo posle petnaestog dana. Već striko Vaki se tamo super oseća jer je rođen i živeo nekoliko godina u Grčkoj.

Danas me je mama opet doterala :-) tata je još uvek tu i slikao je, ali te slike ću vam pokazati neki drugi put. sada samo želim da vam se pohvalim poklonom iz Grčke, mojom prvom knjigom.


To je platnena knjižica namenjena deci, sa malim pandom i džepovima na stranicama u kojima se panda smešta. Priča je već stvar mašte.


Za sada nisam bila preterano zainteresovana za "čitanje" knjižice (iako su se i mama i tata trudili) pa sam je odložila uz krevetac. Da, videli ste samo deo mog kutka, i nikako da nađem vremena da vam ga pokažem, ali sredila sam krevetac i sada je super. Pokazaću vam narednog puta (kada se tata vrati iz Niša).

A sada idem da se družim sa tetkom, baš mi je nedostajala ... ĆAO!

Rastem za tatu

Prethodnih nekoliko dana tata nije bio s' nama. Bio je u Nišu, a Ava, mama i ja smo se same čuvale (bar dok baka ne dođe sa posla). Već je svima jasno ... nema tate - ne radi SUPERGIRL. Bilo kako bilo, tata je opet sa nama, kod kuće, i eto tipka. Nažalost, neće ostati dugo i već sutra sopet odlazi. Ostaće nekoliko dana, pa čak neće biti tu u ponedeljak kada punim celih dva meseca. Ja mu opraštam :-)

A kako i koliko rastem, bolje da pitate njega kada me je opet video posle tri dana. On kaže da sam porasla, i promenila se, a videće tek kad me bude video naredne nedelje ;-)

Moja fotografija od utorka.

_


I moja fotografija od danas.
_

Da li i vi primećujete razliku? Možda ima razlike. A možda je i mama krivac jer me je posebno doterala za doček tate, obukla tetkin svileni džemperić i stavila baby ukosnice.

Tati sam bila baš slatka :-)

I evo još jedne sveže fotografije ...


... tatinih devojaka.
_

Cafe ABC

Juče sam bila u šetnji. Pored mame i tate sa nama je krenula i baka. Prvo sam bila u kolicima, a onda kako to obično biva, kad mi dosade kolica, završila sam u maminim rukama.

Na sebi sam imala plavu haljinicu-polo majcu i patičice, i prvi put sam čula komentare: "Vidi što je sladak." "Mali ..." i sl. E to stvarno nije u redu - i devojčice vole plavu boju, čak je i mama bila obučena u plavo (a bila pošteđena svakojakih komentara).


Sigurno se već pitate kakve veze ima naša šetnja sa cafeom iz naslova. Cafe ABC bio je naše krajnje odredište ;-) i to nije mesto za decu kako bi se po imenu moglo pretpostaviti već pravi pravcati kafe-restoran za odrasle u centru Leskovca.


Bila sam mirna, čak prespavala jedan deo mog Izlaska (sa velikim I). Uostalom bilo mi je veoma prijatno jer smo bili u letnjoj bašti. Te letnje bašte su stvarno spas za nas male bebe. Mama i tata su baš retko izlazili jer su još u trudnoći izbegavali zagušljive kafiće prepune duvanskog dima. I onda kad su letnje bašte počele sa radom mama i ja smo završile u bolnici :-( a onda sam ja došla na svet :-) i bila sam toliko mala, krhka i nežna da mi izlasci sigurno ne bi prijali. Sada sam veća - imam skoro pa dva meseca.


I dok su oni ručkali palačinke, ja sam odlučila da budem malo i nemirna. Ustvari i ja sam bila gladna. Mama je pokušala da me smiri, ali na kraju je morala da mi da da jedem i to u restoranu. Kulturno, zar ne?

Hm, možda ostali "nisu to primećivali" ali sam sto posto sigurna da sam privukla pažnju na sebe ;-) To mi se svidelo, ali htela sam još malo da "zapržim".


Postala sam baš "nervozna" i tek onda privukla pažnju na sebe. Onda je uskočila i baka u pokušaju da me smiri. Sve je ostalo na pokušaju :-)


I na kraju tata,
e onda sam tek bila primećena i svi su znali da sam tu. On me je prošetao kroz restoran, pokazivao mi svetiljke i ventilatore, a tenda nije bila ni izbliza interesantna kao kod nas. Ipak najinteresantniji su mi bili osmesi mladih teta i zbunjeni pogledi mladih čika.

Sve ovo i njih čeka ;-)

Radoznalost, vakcina i još po nešto

Danas sam bila jako radoznala. Razgledala sam sobu. Divila se svim tim bojama, linijama, oblicima čak i slovima sa korica knjiga. Ne znam da čitam, ali znam da razlikujem lepe od običnih naslova na knjigama. Volim šarenilo, ali volim i grafike sa zida neše sobe, više onu desnu od leve. Igračke iz mog kutka su takođe bile inspirativne za stotine pitanja koja sam postavljala sebi. Razgledala sam i dnevnu sobu, i terasu. Najmističniji objekat u kući definitivno apsolutno sigurno je tenda na terasi. Ona ima zelene i bele pruge, i možda zvuči jednostavno možete ih posmatrati desetak minuta i ne možete ih dokučiti. I tako iznova. Stvarno. A dok su tata i mama gledali u moje zamišljeno lice, ja sam proučavala njihova lica.
Mislim da tek sada počinjem da upoznajem svet oko sebe.

Ali iznenađenjima nikad kraja. IZNENAĐENJA za mamu i tatu :-) Danas sam im demonstrirala i moju novu veštinu - pljuvanje. Doduše i do sad sam znala da iz usta izbacujem nešto što mi ne prija, ali sam sada to dovela do savršenstva. Sada uzimanje vitamina B ne predstavlja samo veliki izazov za moje roditelje (uvek se totalno izmažem), već znači i mnogo smeha za njih uz znatno teži posao (naravno). Hm, možda su sve to shvatili komično, al' čik da vidim kako će mi od sad davati vitamine.

Na roditelje ipak moram da se požalim zbog jedne stvari - nisu me vodili na rođendan kod Filipa, dečaka iz komšiluka koji je sad napunio tri godine. I ja sam bila pozvana, ali oni misle da sam još uvek mala i nežnog zdravlja za velike dečije skupove. U svakom slučaju znam da će mi Fića uskoro doći u goste, i da ćemo se konačno upoznati (do sad smo se viđali samo preko terase).

I za kraj jedno važno obaveštenje! Ova Mia ovde, danas je još jednom bila heroj i sa sasvim malo plača primila svoju redovnu vakcinu protiv Hepatitisa B. Eto, tek da znate s' kakvom devojčicom imate posla. cmokić :*

U naselju moje mame

Ukoliko ste čitali Gde je bila Supergirl? i sve naredne postove znate da (jedino) nisam pisala o svom boravku kod bake i deke odn. o onome kad sam prespavala u maminom naselju.

Ja sam i ranije tamo odlazila ali onda (11.8.2007.) sam prvi put prespavala van kuće ili bolje rečeno u mojoj drugoj kući. I danas sam trebala da idem do deke, zato što deka Dušan puni 55 godina, ali smo ipak odustali od odlaska zato što nam se teta Milena mnogo prehladila i ima temperaturu. Deka nam nije zamerio, mama ga je zvala telefonom i poželela mu sve najbolje u ime (cele) srećne trojke.

Mamino naselje se zove Dubočica. To je novo naselje koje nosi stari srednjevekovni naziv župe i naselja koje se nalazilo na mestu današnjeg Leskovca.


Tata misli da je to poslednji izdisaj soc-realizma, njegov krajnji domet (ma šta to značilo, on je arhitekta pa kao nešto zna), a meni sve te zgrade izgledaju kao ogromne plave i žute kockice.


Na ovom igralištu je mama odrasla. Ona je odrastala, naselje je starilo, a sve je počelo pre oko 25 godina.


Sa krova mamine zgrade pruža se divan pogled na grad. Jedan od njih i na leskovačko brdo Hisar. jedva čekam da posetim to brdo, znam da ga mama i tata jako vole, ali isto tako znam da sam jako mala i da se to neće desiti u skorije vreme.

U maminoj zgradi ima puno dobrih i interesantnih ljudi. Još uvek ih nisam sve upoznala ali svi već znaju za mene :-) Zgradu tata nije uslikao, ali veeooma liči na sve one druge kockaste plave.

Kako sam spavala?

Super. U mojoj kolevci (a tada sam i kod kuće još uvek spavala u njoj).

Ova slika je uslikana u stanu :-) Je l' da da nema razlike?

Inače nekada mamina soba sada je soba teta Milene. Mama kaže da se ništa nije promenilo, a meni se ta soba sviđa - prostrana je, svetla, ljupko uređena.

Bila sam naročito zainteresovana za razgledanje (filozofiranje). Lepo sam se igrala sa tetom i bakom, i deda me je zabavljao, a moram da spomenenm i staru baku, moju prababu Ljubicu, koja mi se naročito obradovala. I možda to moj izraz lica to ne pokazuje ali sam baš uživala u "gostima".

A cela ideja tog gošćenja je (naravno) potekla od mame i tate ili tate i mame. Oni su želeli da se naspavaju u prostranim krevetima tamo. Umorili su se od toga da dele svoj krevet sa mojom kolevkom. I jesu se lepo naspavali (kao i ja). SOSABI (lepo vama, lepo nama)

P.S. ... a onda je došao krevetac ;-)

Cvetna košulja

Koliko ga sećanje služi tatina prva cvetna košulja. A kako sam vam već ranije (o)pisala dobio je na poklon od bake (njegove mame) pre par dana.

E večeras ju je nosio.


Možda ništa ne primećujete?

slobodno kliknite na sliku za uvećanje :-)

očekujemo komentare
_

Beli meda Beli

Ukoliko vas je naslov zbunio - Beli je beli meda, moja nova igračka. Možda ima malo čudno ime, ali tu vrstu kreativnosti pripišite mojim roditeljima. Možda ja i promenim imena mojih igračaka jer ko još ima kucu koja se zove Ava ili belog medu koji se zove Beli. Možda ;-)

Ono što najviše volim kod svog mede je njegova odeća, zbog čega nije samo beo već veeoomaa šaren, a ja (kao i sve bebe) volim jarke boje.

Hm, ovde možete videti moj značajan pogled na medicu, i nežan dodir malenim prstićem.

Već sam jednom spavala zajedno sa njim.

Ustvali, skoro spavala ...

... ovo je moj izraz lica koji mama zove qLer :-)

Dobro jutro

Da, baš dobro jutro. Nadam se, da ste lepo spavali, kao ja. A spavala sam u krevetiću. Prvi put. Beba sa 52cm u krevecu dugom 120cm :-) Noćas sam se budila samo tri puta, oko 2, zatim 5 i u 8 sati i 20 minuta. To je bitno drugačije od moje ranije navike da se noću budim na svaka dva sata.

Biti iza ovih rešetaka i nije tako loše kao što izgleda. Uostalom, toliko su mi simpatične da ne mogu da odvojim pogled od njih. Čudan neki pogled na stvari :-)


Ono što mi se najviše sviđa u krevetiću je prostor. Ima ga na pretek, i ako sam u korpi bila džin ovde sam liliputanac.


Morate da vidite i moje malo jastuče koje mi je baka kupila u Ohridu. Na njemu je opšte poznata slonica Mica.


Ali još uvek nismo potpuno sredili krevetac. Sem tog jastučića i mog ružičastog ćebenceta nemamo ništa. Danas bi trebala da stigne posteljina sa ogradicom. I onda ćemo biti kompletni.


No, to što ga još uvek nismo sredili nije me sprečilo da noćas spavam u svom krevetiću, i to na MAMINOJ I TATINOJ POSTELJINI. Rekli biste da imaju uvrnut ukus, ali meni se baš sviđa.


Za kraj ovog javljanja mogu da vam obećam da ću vam pokazati krevetić kada ga budemo potpuno opremili, onaj pravi moj krevetić.

Sada tata mora malo da me zabavlja ... caozzzz

Kako radi (tatina nova igračka)

Jedan od bitnih razloga zašto je tata sada kupio svoj prvi DSLR foto-aparat je rođenje njegove devojčice tj. Mie Đorđević tj. mene :-)

KAKO RADI

pogledajte današnje fotografije
(jedna kratka slatka sesija, 10 slika, bez obrade, bez komentara)

_

Tata ima novu igračku

Toliko toga se dešavalo prethodnih dana (onih dana kad nam nije radio ADSL) da prosto mogu da biram o čemu ću da pišem. Mia is back :-)

Odlučila sam da krenem sa tatinom novom igračkom. Igračke su nešto što mnogo volimo, što nas zabavlja i čini srećnima. Uostalom, zašto vam to objašnjavam kad ste svi imali i imate svoje igračke. Ukoliko ih nemate onda sigurno mnogo mnogo propuštate.

Tata voli fotografiju. Primetili ste!? Ustvari, on obožava fotografiju. Znate!? OK.
Za stvaranje fotografija njemu je potreban foto-aparat, mnogo dobra igračka. Za to je do sada (već tri godine prim.tate) koristio Nikon Coolpix 3700, sa kojim je "ispucao" preko 15.000 slika.

više o ovom aparatu možete saznati na:
http://www.megapixel.net/reviews/nikon-cp3700/cp3700-gen.php

Dobri stari mali Nikon je sada na letovanju u Grčkoj i sigurna sam da pravi dobre slike. Da sada je igračka moje tete, Kristine. Tata joj je dao svoj aparat jer je čvrsto rešio da kupi nov.

I kupio je!

U sredu, 08.08.2007. godine, tati je stigla nova igračka, kupio je njegov prvi dSLR aparat Nikon D40.


više o ovom aparatu možete saznati na:
http://www.megapixel.net/reviews/nikon-d40/d40-gen.php

Ovo je najmanji, i jedan od najlakših dSLR aparata danas. Jeftin je, i veoma popularan. Meni je pre svega lep ;-) Tata je vrlo zadovoljan njime, i pored toga što nije mnogo oćekivao od aparata koji nema mnogo naprednih opcija tipičnih za dSLR.

Na tatinoj listi za kupovinu prioritet je ipak imao stariji model Nikon D50 (više naprednih funkcija - manje fancy novotarija prim.tate). Ali, nije ga bilo ni u jednoj prodavnici (u Srbiji prim. ogorčenog tate).

više o ovom aparatu možete saznati na:
http://www.megapixel.net/reviews/nikon-d50/d50-gen.php


Moj tata je Nikonaš 8-)

jeste,

mada,

moram da vam pokažem još jedan aparat!

A ovo je ustvari bio aparat kojeg je tata baš baš želeo da kupi:

Pentax K100D

Tata misli da je stvarno sjajan, naročito ono što nudi za svoju cenu. Ali u Srbiji ga nema (nema prim. vrlo ogorčenog tate)


više o ovom aparatu možete saznati na:
http://www.megapixel.net/reviews/pentax-k100d/k100d-gen.php

Nadam se da ste uživali u razgledanju tatinih igračaka. A ja? Ja najbolje znam kako izgleda kad tata u tome uživa ;-)

Gde je bila Supergirl?

Gde je Mia? Kod kuće naravno, i još uvek ima problema sa stomačićem. Jednog dana je čak prespavala kod bake u stanu. A i stomačić nije taj zbog koga je nije bilo na blog-u. Jednostavno tati nije radio Internet, a ni on sam se nije mnogo trudio da reši problem. Ustvari, imao je važnije probleme (kao što je stomačić malene Supergirl ;-) a pored toga tata ima novu igračku.

I ja sam dobila novu igračku, medu koga zovem(o) Beli. Dobila sam je od bake i deke, koji su se vratili iz Ohrida. Baš su se lepo proveli u Makedoniji. Puni su lepih utisaka počev od jezera, samog grada Ohrida, preko crkava i spomenika koji ga okružuju, smeštaja u hotelu u kome su bili, hrane pa do ljudi koje su tamo upoznali i gostoprimstva Makedonaca.
Baka Vesna mi je pored mede kupila i patikice, nekoliko stramplica i još po nešto, čak i mami i tati. Tata je tako dobio košulju sa kratkim rukavima širokog kroja (i za broj manja prim.tate) koja je u osnovi svetlo plava sa delimično belom podlogom po kojoj su provučene razne linije uglavnom crvenog kolorita (ali zbog bele podloge izgledaju nežnije, gotovo ružičasto), i sve to sa nekim diskretnim sivim cvetnim tribal printom gde je bilo mesta i za leptirića, ma to jednostavno morate videti.

Danas mi je stigao krevetac. U delovima. I ostaće tako dok tata i mama ne izvrše reorganizaciju u našoj sobi. No, sigurna sam da ću se već za neki dan leškariti u prostranom mi krevecu, i oprostiti se od drage mi kolevke.

Desilo se sigurno još nešto, ali sam već zaboravila :-) Kod nas se uvek nešto dešava. A eto, ja sam ovaj post napisala na brzinu, što ne znači da neću o ovome opet pisati (obratite pažnju na boldirane delove teksta i čitajte o tome narednih dana).

Svitanje

Svitanje. Osećaj je divan, a mama i tata su to shvatili zahvaljujući meni (i jutarnjim podojima). Buditi se u 5 (i ranije prim.tate) a uz to imati prozor na istočnoj strani kuće, eh. O tome sam već pisala (Srećna trojka), a sada sledi nešto kao foto-priča.

pogled sa našeg prozora; sunce još uvek nije izašlo;
fotografija koju je tata snimio 9.7.2007. u 5:08

a tata ...

... a tata, ko tata
često je neispavan i teško mu je da ustane ujutru

mama se lakše budi, čak to bolje podnosi od tate, ali se više žali :-)

svakog jutra nakon što ručkam, nas dve ostajemo još dosta vremena zajedno, ona mi priča, mazimo se, ležim na njenim grudima, ja ćutim, uživam, spavam, mirna sam

u jednom trenutku, čak, odlučim da se probudim ...

ona puni osamnaest godina u junu
i ne zna šta da radi kada položi maturski ispit

ljudi su zlobni dok gledaju njene grudi,
ljudi su vrlo zlobni dok gledaju njen ten...

ona se budi ...
ona se budi ...

... i tada sledi pesmica koju mi peva tata,
a mami je to uvek iznova simpatično

ja se budim ...

... i obično završim u "majčinom krilu"

a to izgleda ovako ;-)

ŠIROM OTVORIM OKICE

i radoznalo posmatram sve oko sebe ...

ćutim, mirna sam

pa bacim pogled i na sunce ...

filozofski pogled ("Šta je sunce?"; "Šta je dan?"; "Gde je noć?" ...)

... a onda je i tome kraj (i mama je propevala, bolje da nije)

mama

ćuti! mama ...

... hajde da uživamo zajedno.
_

a to, uživanje, može da potraje do podneva.

ćutim, mirna sam
_

Babine (40 dana)

Danas je bio najhladniji dan u mom životu. Oblaci, kiša, hladan vetar - sve to danas, na dan kada treba obići neke drage ljude i ispoštovati običaj koji se zove BABINE. Loše vreme me nije sprečilo - ispoštovala sam običaj ;-)

Imam četrdeset dana, i tek sada mogu da skitam. I skitala sam. Gde?

Juče smo otišli u "stari" mamin stan, onaj u kome je živela dok se nije preselila kod tate. Tamo su nas pored bake i deke dočekali tetka Milena i uja Boca. Da, i uja je stigao ( jer je baš juče bio kum na venčanju svog prijatelja Vlade). U stanu smo proveli (ni manje ni više) osam sati. Svi smo ručkali, a preumorni mama i tata su se i propisno naspavali dok su se ostali bavili sa mnom.
Zatim, smo svratili i do baka Drage, koja živi u istoj zgradi i koja je u stvari mamina baka po nekoj očevoj liniji). E tu smo tek videli šta su prave "babine" - brašno u kosi i jaje u kolevci :-)
Zašto juče? Nije nimalo jednostavno odgovoriti, ali recimo da nismo se složili kad su "babine" pa smo u pohod krenuli juče. Iskreno, mamu i tatu je mrzelo da precizno računaju pa su sve to (posetu trima kućama) podelili na dva dana.

A danas.
Današnji dan smo ostavili za posetu našim dragim Milenkovićima (o kojima sam već pisala), i bili gosti mojih sestara Marije i Katarine, i naravno strica i strine. Bilo je lepo. Ja sam horski plakala sa seka Kajom (koja je skoro napunila godinu dana), dok je velika Maka (ima četiri i po prim.tate) brinula za nas. Pored nas Maka ima i svoju bebu, lutku koja je veća od mene, i zove je Laza. A bilo je i onih trenutaka kad smo istovremeno, striko Miki i Kaja, i moj tata i ja, šetali po koći u sinhronizovali (onaj) horski plač. Nemojte pogrešno da me shvatite - to su samo trenuci, jer ja sam uglavnom bila mirna dok se Kaja veći deo večeri ipak smejala i igrala.
Treba li napomenuti da su "tzv. odrasli večeras jeli picu. Treba! Jer su je mama i tata jeli i za doručak, na kome su nama u gostima bili tetka i uja. Previše pice nije tako dobro, čak i za tatu koji je obožava. Nije ni čudo što on jedva ispisuje ove redove ;-))))

Sami u kući

Možda naslov teme asocira na seriju dečijih filmova u kojima mali vragolan i pametnica Kevin ostaje sam u kući i radi to što radi (nisam gledala te filmove). Pa, kod nas se desilo nešto slično, samo što su tri vragolana ostala sama u kući, mama, tata i ja (lepo sam napisala "Sami u kući").

Sami smo u kući (a i šire) pošto su danas mnogi nama dragi ljudi otišli na odmore (neko na more, neko jezero, a neko na odmor u prirodi).

Odmor u prirodi su zaslužili (pra)baka i (pra)deka koji su otišli kod rođaka u Niš i tamo će provesti nekoliko dana. Niš, grad u kome sam rođena, je okružen sa nekoliko brda i planina, a na nekima se i sam grad prostire. Upravo na jednom takvom brdu nalazi se vikend naselje u lepom ambijentu šuma i voćnjaka i sa prelepim pogledom na grad sa jedne i planinu Seličevicu sa druge strane.

Na nešto duži odmor otišli su baka i deka, tatini roditelji koji žive s' nama (ili mi s' njima :-) prim.tate). Sada će umesto baka Vesne, mama morati da se pomuči oko mog kupanja, mada je tu i baka Ljilja da priskoči u pomoć.
Baka i deka su sada u Ohridu, i sigurna sam da se moja baka danas kupala, ali u jezeru. Pretpostavljam da je tamo lepo, i isto tako znam da je jezero mnoogooo veće od moje kadice (ali je voda hladnija).

Tetka Tina i striko Vaki su sa baka Biljom i deka Bobanom otišli na more (opet Grčka). E to je tek nešto veliko (što ni ja ne mogu zamisliti) i mnoogooo je veće od jezera.
Njih neću baš dugo videti :-( ali trudiću se da ih zadivim kad se budemo ponovo videli. Naime, pitali su se, kad se budu vratili kroz par nedelja, koliko ću porasti i promeniti se. Hm, biće prijatno iznenađeni :-) A i ja sam se pitala koliko će oni porasti i izmeniti se (tata kaže da će samo pocrneti).

E da ...
... danas nam je bilo iznenađujuće SUPER. Baš, super. Bila sam mirna, baš mirna, i slušala mamu i tatu. Ustvari čak mi je pošlo za rukom da uspavam tatu (onda kada je on pokušao da uspava mene).

Uopšte nije loše biti sam (sa mamom i tatom).

My Sweet Prince

My sweet prince
you are the one

Završila sam klopu, na playlisti našeg kompjutera otpočinje "My Sweet Prince", lagana muzika, spori ritam, tata me uzima iz maminih ruku, privija uz sebe, plešemo. Plešemo, dok se Molkovo pevanje meša sa tatinim toplim glasom. I tata peva. Pesma je zastrašujuće opuštene melodije. Ja beba Mia, polako padam u san. Mama je usamljena, gleda nas, pridružuje nam se. Grli tatu, i prislanja se uz nas. Plešemo. Uživamo. Zaspala sam.
Ne. Budim se. Tata je pokušao da me spusti na krevet. malo dreke će rešiti stvar. Opet sam u njegovom naručju. Opet, "My Sweet Prince". Tata voli dobre proverene recepte. I posle tri puta odslušane "My Sweet Prince" i jednom "Without You I'm Nothing" ja sam čvrsto spavala. Više nisam mogla odoleti. Više nisam plesala sa tatom. Ležala sam na krevetu sa mamom, spavala. Na meni je ostao samo tatin miris. Sa kompjutera se i dalje čuo Placebo.

My sweet prince
you are the one

Dosadni komarci

Komarci su bili posebna briga mojih roditelja, a tata je (mogu to slobodno reći) bio opsednut njima. Pokušaji da me zaštiti od njih išli su od jurcanja po sobi sa komarcima preko zatvaranja prozora i onda kad je u prostoriji bilo zagušljivo do kupovine ultrazvučnog aparata koga od milja zovemo zanza no (a tako se i zove). Zanza se odlično pokazao, mada to je samo tatino mišljenje dok je mama još uvek skeptična. Kad god bi mama negde krenula sa mnom u naručju, tata bi joj kao značku kačio zanzu na odeću (a toga nisu bile pošteđene ni bake).

Zanza je mala bela spravica, oblikom podseća na jaje, ima proreze, radi na baterije i nema nikakvih hemijskih sredstava u sebi. Gotovo je neprimetan (mada mama ne voli da ga nosi). Pogledajte narednu sliku i recite da li primećujete nešto čudno na mami.

Ipak, ne može se uvek sa Zanzom, tako da nije baš uvek u mojoj blizini. Desilo se nešto što je i pored svih bezbedonosnih štitova bilo neizbežno, komarci su mi ručkali obraščić, čelo ...

... i ručice.

Tu je i moj odani čuvar, Ava, potpuno bespomoćan.

Inače, pored Ave dobila sam još mnogo igračaka, a htela sam da vam pokažem i svoju vrtešku koju sam pre desetak dana dobila od tate. Iako mnogi misle da sam mala za ovakvu igračku meni se sviđa i prija mi njen zvuk. Jedino joj je kvalitet lošija strana, iako smo je skupo platili. Zato SAVET svima koji kupuju igračke za decu da ne kupuju zapakovane igračke ako ih prethodno nisu videli uverili se u njihov kvalitet.

Odlična ocena

Juče smo bili na redovnom lekarskom pregledu. Pogađate :-) Odlična ocena znači da sam potpuno zdrava i da rastem i razvijam se onako kako treba. Naravno, bili smo kod čika Bate. On je sada i zvanično moj lekar (u narednih godinu dana) jer je tata potpisao neke papire koji se zovu ugovor.

Nožica koja mi je bila malo pomerena u stranu posle rođenja (posledica položaja bebe u materici prim. tate) sada je dobro posle vežbica koje sam radila i po nekoliko puta dnevno. Hematoma na glavi više nema (posledica teškog porođaja, uz pomoć vakuuma prim.tate). Pupa(k) je dobro, i nema više povidon-joda i gazica, od ću danas imati Tegaderm folije na njoj dok se ne bude lepo uvukla u stomačić. Nastavljam sa vitaminima, Jekovitom za kožu i Pavlovićevom (samo) za guzu. Uzimam još i sirupčić Nurse Harvey's protiv grčeva u stomaku (i on je jednako ukusan kao i B vitamini). Sve u svemu broj, složenost i dužina trajanja tretmana se smanjuje što me posebno raduje.

A sada najinteresantniji novosti sa jučerašnjeg pregleda - rezultati merenja:

Teška sam 3710 grama.

Dugačka sam 51.4 cm.

Obim moje glave je 35.5 cm.


BTW opet sam ručkala van kuće, opet u dispanzeru za decu :-)

Prvi avgust, druga šetnja

Dobro druga šetnja i nije za opisivanje. Nije se mnogo razlikovala od prve, čak je i kraće trajala. Ovoga puta samo nas troje (mama, tata i ja). To je bila odlična prilika da se i mama i tata oprobaju za kormilom moje CT 0.4 Chicco limuzine.

prvo mama

kadar ispred naše kuće

a onda i tata

kadar pored reke Veternice

a šta sam ja radila

a šta bi :-)

Ali ako je druga šetnja samo druga, ovaj prvi avgust nije niti običan niti nebitan, već je jedan od onih ljupkih malih datuma za isto tako male ali prijatne jubileje. Dovoljno je da spomenem tri meseca braka mojih roditelja ili pet nedelja od mog rođenja. Uz to je i sreda, super specijalan dan za malu super porodicu.