Je li sad sam velika

... ili bih bar volela da budem velika. Znam, još sam mala, ali nikako da razumem vreme. Danas sam napunila tri meseca i ne mogu da procenim koliko je to (mnogo ili malo) devedeset dana :-)

U jedno sam ipak potpuno sigurna - okružena sam ljudima koje volim i koji mene neizmerno vole.

________________________________________

A za ovih nekoliko dana (mog neoglašavanja na blogu) se desilo dosta toga. Posle berbe tata je otišao za Niš, a tetka Tina na ekskurziju, deka Novica me je prvi put uzeo u ruke, mama se grozno prehladila, a meni je došao uja koga je mama (iz ne znam kog razloga) počela da zove uki (dobro, od sad je uki Boki ;-)
Posle tri dana tetka se vratila s' ekskurzije, tata je i dalje bio u Nišu, mama se oporavljala, a upala grla o kojoj sam ranije pisala završila se povišenom temperaturom ... i dobila sam bocke (injekcije prim. tate).
Zatim se i tata vratio, ali sa groznom prehladom. Juče smo slavili kod tetke Milene - teta upisuje treću godinu na fakultetu.

A danas, tri meseca - i treća bocka, najgora do sad (i ako sam kod prvih bila heroj danas sam se mnogo isplakala).
Ali nije današnji dan bio tako loš. Pre nego što je otputovao uki nam je opet svratio, i napravio (mama je samo asistirala) tortu sa ananasom. Ja još uvek ručkam samo mlekce, ali znam da se teta Tini ova torta naročito svidela. Slušali smo i moju omiljenu muziku, a u 16:30, vreme mog rođenja, začula se pesma Je li sad sam velika dečjeg hora Kolibri. Odlični su Kolibrići i mnogo ih volim, a pesmica kao stvorena za taj trenutak, i naslov ovog posta :-)

je li sad sam velika
velika sam, velika
je li mati to se zna
ja sam velika

Uzgred budi rečeno, tata je, danas, napravio pregršt slika koje "samo što nisu" objavljene na blogu, a za sad objavljujem fotku (prikladnu ovom mom malom "rođendanu") koju je snimila teta Tina.

sladak smešak (od uveta do uveta),
za sve koje volim i kojima sam draga

________________________________________

P.S. Veliki pozdrav i svim posetiocima ovih strana, upravo ste pročitali 100ti post objavljen na ovom blogu.

Za kraj leta - berba vinograda

Leto se prilibližilo svom kraju. I bilo je lepo. Moje prvo leto, a rođena sam 27. juna :-) Divan početak, i sad idem(o) dalje ... danas dolazi jesen, moja prva jesen. Jedva čekam i to da vidim.

Ovo je grožđe iz vinograda mog pradede Vasilija

A juče, za sam kraj leta videla sam nešto lepo - berbu deda Vasinog vinograda. Mislim da je moje prisustvo samo dodatno poboljšalo odličnu atmosferu koja je tamo vladala. Raduje me to što se te berbe dešavaju svake godine, što ću već naredne godine moći da ručkam grožđe, a za koju godinu i dobijem svoju košaricu i status berača ;-)

Sve to počinje jako rano, dok još ima magle nad Leskovcem, tako da smo ja i mama ostale kod kuće i došle oko podneva. Pradedin vinograd se nalazi na leskovačkom brdu Hisar, i otkrila sam da može da posluži kao odlično mesto za pik-nike :-)

Dan je bio jako lep.

U berbi je bilo mnogo poznatih pa i nepoznatih mi ljidi. Između ostalih, moje bake ljilja, Vesna i Bilja; deka Novica, pradeka i prabaka, tetka, stric, naravno tata ...

... kao i komšinice Sanja i Jasmina, i još neke deke prijatelji mog pradede. Svi su bili dobro raspoloženi, uživali u prirodi i zbijali šale.

Kasnije smo došle mama i ja, i savršeno se uklopile u svo to šarenilo.

Malo prošetale vinogradom.

Čak ubrale jedan grozd :-)

Molo smo se i slikale ...

... i onda sam ja zaspala.

To je prvi put da sam spavala u prorodi, a slatko sam spavala.

Kad sam se probudila, malo sam se družila sa mojim dekom.

Neki od berača su mi bili jako simpatični, kao moja (pra)baka Cveta i tetka Tina koje su imale poseban stajling za berbu - romantičarsko provansalski, sa slamnatim šeširima i pravom korpom od pletenog pruća ...

... ili (mali) stric Vaki, koji je imao najveću želju da nešto (bilo šta) radi. I radio je :-)

Na kraju, ne mogu zaboraviti ni mog tatu, koji nije brao ali gotovo svo ubrano grožđe preneo do vikendice. pa mislim, red je da mu se i javno izvinim što posle svega toga nije mogao da odspava popodne jer sam bila nestašna (mada i nisam, samo sam htela da se malo igram s' njim).

Toliko za ovu berbu, a naredna će mi ako ništa drugo biti ukusnija.

i još nešto

SREĆNA VAM JESEN :-)
__________________________________________

Moram nešto da vam kažem

eto, sad znate ;-)

Kud svi turci, tu i mala Mia

Do juče sam uzvikivala:

Ne volim flašicu! Ne volim cuclu! Ne dam moju siku!

Ali ...


... danas sam veoma lako prihvatila flašicu. Nisam se baš proslavila (nisam mnogo pojela) ali je izostalo uobičajeno ubeđivanje koje zna da potraje više od sat vremena.


Još uvek bolje prihvatam mamino (izmlazano) mleko iz flašice od veštačkog nazovi mleka mada se plašim da polako ulazim u mainstream vode, i da ću svoju originalnost i autentičnost :-) morati da pronađem na nekom drugom polju.


Toliko sam poklekla da svojim rukama držim flašicu, a cucla je uspela da me uspava. Ko zna možda mi sve ovo dešavalo zato što sam bila pospana. [Uzgred budi rečeno, za flašicu i cuclu još uvek nemam imena od milja, a da li će ih one dobiti - još uvek ne znam]


Danas sam živahnija nego juče, i ne plačem kao prekjuče. Jedem i na siki, ali je mama odlučila da uvede i dohranu kako bih brže nadoknadila izgubljeno i povratila snagu.


Ostaje još nešto da vam kažem - tata upravo nakon završetka ove priče ide u nabavku. Dobiću čaj. Kako ću proći s' čajem (ili čaj sa mnom) videćemo još danas.

______________

Prva upala grla

Posle mnogih prvih lepih vesti i doživljaja koje sam vam saopštila i opisala na blogu, na red je došla jedna prva manje lepa vest - razbolela sam se.

Prvo da vas utešim - nije toliko strašno. Radi se o upali grla, povraćanju i povremenom kašlju. Povišenu telesnu temperaturu nemam :-)

Uzrok - počela sam da stavljam ruke u usta (i da balavim) a sve u iščekivanju mog prvog zubića.

Posledica - po prvi put uzimam antibiotike, i to sinacilin (sa pipetom) plus još neke lekiće.





Drugo, nevolja nikad ne dolazi sama, reče nekad neki pametan čika. Još jedna nevolja koja me je zadesila su komarci, a tufnasto lice mamin je lek za to.





Sve traje već tri dana, i moram vam reći da sam jako iscrpljena. Danas sam ceo dan spavala, a kako i ne bih kad sam juče ceo dan plakala.

Uopšte uzev ta moja jučerašnja nervoza je bila vrlo nezgodna, ali najgore od svega je povraćanje. Malog povraćanja (od milošte bljuckanja) je bilo i ranije posle klope (tzv. izbacivanje viška), ali sam juče povratila gotovo sve što sam pojela.

Svi su bili na nogama. Pored mame i tate, to su (naravno) bake, čak i deka Novica, a tetke (Tina i Milena) su me posećivale češće nego inače.


Tako je teta Kristina bila dežurna s' vremena na vreme, sve u cilju odmenjivanja mojih brižnih roditelja. [To je bila i prilika da tata napravi neku fotku.]


A oni, mama i tata - jedva na nogama. Tata ponekad i ugrabi priliku za odmor i spavanje, a mama i kad je imama priliku jednostavno nije mogla da odmara. Moja draga mamica se toliko sekirala da je ostala i bez mleka, i opet su mi uveli dohranu.


Dohrana kao dohrana, nije mi se dopala, a tek nikako da se naviknem na cuclu. Pojela sam malo tog nazovi mleka, ali i povratila celokupni sadržaj. Ne volim flašicu! Ne volim cuclu! Ne dam moju (i maminu) siku!


Na sreću, uverljive reči lekara da moje stanje nije alarmantno i da se da srediti uz terapiju i negu (koju već imam), vratile su osmeh na mamino lice i mleko u njene (i moje) sike, a tati dale dodatnu snagu i volju da ostavi novi tj. ovaj zapis na SUPERGIRL.


P.S. Sutra ću prvi put (uz preporuku mog lekara, čika Bate) probati čaj. Mama bi htela nanu (mentu), a tata kamilicu. Mislim da znam šta ću probati :-) Pogodite ko ide u kupovinu? I držite mi palčeve u borbi protiv dehidratacije.

P.P.S. Da, da - uprkos svemu - ja se smejem :-))
____________________________

Roštiljijada za neupućene

Iskreno, ni ja nisam baš "upućena", jer meni je ovo prva Roštiljijada, ali pokušaću da vam prenesem svoje utiske.

Ovih dana, vazduh je bio drugačiji. Grad je mirisao na roštilj. Pa i naša sobica je mirisala na roštilj, iako smo je manje provetravali. Roštiljijada se nije mogla izbeći. Počela je u ponedeljak, završava se danas.

A sada ćemo vas moja mama i ja "prošetati" kroz Leskovac.

"Manifestacija", kako je čike sa kravatama zovu, je smeštena u najužem centru Leskovca, na i oko trga, leskovačke "Široke čaršije".

Manifestuje se štandovima poređanim duž gradske glavne ulice. Na štandovima se pripremaju specijaliteti sa roštilja, ali i mnogi drugi leskovački gurmanluci.

Tamo smo bili oko podneva (u četvrtak) i opet je bilo gužve. Od svih osobenosti Leskovačke roštiljijade mislim da je gužva "najosobenstvenija". Ima je uvek i u velikim količinama.

Ipak, mi smo kao imali neki popust na gužvu, svi su nam se sklanjali, čudno nas gledali i osmehivali se. Slično se dešavalo i ostalim "u kolicima" posetiocima koje sam (isto u velikom broju) sretala na Roštiljijadi.

A možda je tome (da nam se svi sklanjaju s' puta) malo doprineo tata svojom agresivnom upotrebom foto-aparata :-)

I onda kad je odlučio da se malo odmori i prihvati kolica ... mama je krenula da slika.

I evo rezultata.

Tata je bio nešto konkretniji posetilac Roštiljijade, i iskusio je i njene druge karakteristike, kao čekanje u redu ...

... i ukusnu pljeskavicu (tog jutra nije doručkovao, sigurno je bila ukusna).

A šta se meni dopalo

Pre svega, posetioci Roštiljijade, prava mala galerija likova gde stvarno možete da vidite sve i svakoga. Vidite samo ovu slatku malu damu.

A svideli su mi se i egzotični nazivi štandova.

Tata ima suprotno mišljenje - on bi više voleo da je Leskovac ostao poznat po svojoj (nekada davno) jakoj industriji, nego što je postao poznat (samo) po dobroj klopi. Eto baš iza "Sandokana" se nalazi zgrada stare (predratne) Vlajčićeve sapunare, sada Leskovačkog Kulturnog Centra.

Roštiljijadu pored dobrog jela prate razni događaji kulturno-umetničkog karaktera (hm, počinjem da pričam kao one čike sa kravatama, uzgred, i moj tata je ima). Evo ovogodišnjeg programa, pa vi procenite koliko je to dobro:


Ja sam mala, i najviše zbog velikih gužvi, ove godine propuštam sve, a sigurna sam da bi mi se naviše svideo Karneval roštiljijade.

Ove karnevalske večeri tata je bio na roštiljijadi sa strikom Vakijem ...

... i evo šta su zabeležili.

KARNEVAL ROŠTILJIJADE 2007

Karneval su otvorile leskovačke mažoretkinje u pratnji vojnog orkestra.

Onda se pojavio klovn, i bio odličan uvod u ono što sledi ...

... defile mališana iz leskovačkih obdaništa :-)

Maske su bile stvarno izvanredne, a tek deca ;-)

Počev od onih koji su se maskirali u životinje ...

... preko, malih cigana svirača i slatke cigančice ...

... zatim, šumske vile ...

... dvorske lude ...

... ali i vitezovi.

Pećinski ljudi su samo protutnjali pored tate, tako da je jedva uspeo i ovo da snimi :-)

Pa sve do onih maskiranih u jabuke i ...

... i pčelice :-)

A zatim su i odrasli počeli da defiluju, pre svih leskovački ragbi klub "Morava gepardi", najbolji u regionu i treći u Srbiji.

Nažalost, ovde se naša foto-priča završava jer je tata morao da kupi i mami donese večeru (a ja i mama smo bile gladne).
Naredne godine ćemo svo troje otići na karneval, imaćemo kompletnu foto priču :-) a ja ću imati više od godinu dana i moći ću da probam tu leskovačku pljeskavicu.

Eh, jedva čekam narednu Roštiljijadu. Pozdrav.

Sreda - dan malih jubileja

... a ove srede, napunila sam 10 nedelja (od rođenja). Koliko je to mnogo, znaćete ako razmislite šta sve možete da uradite ili šta vam se sve može desiti u 70 dana.
Šta vam se desilo u prethodnih 70 dana?
Meni se desilo mnogo toga - ukusna sika, dosadni vitamini, strašni komarci, prvi osmeh, svakodnevno kupanje, svitanje u maminom zagrljaju, besane noći, čula sam kišu, videla sunce i ulične svetiljke, foto-aparat, blogosfera, upoznala sam mnoge drage dobre ljude, desio mi se jedan Aleksandar i jedna Mirjana ... i ja sam se desila njima.

Al' je lep ovaj svet :o)

Hiperprodukcija

Tri dana ništa nisam pisala. Samo sam se dobro provodila, i malčice zaboravila na blog. Uz sve to imam mnogo mnogo novih slika, i u skorije vreme ih je malo bilo na blogu.

E sada sam rešila da nadoknadim sve to, upregla tatu, i :-) voila - HIPERPRODUKCIJA.

Danas ću objaviti čak 18 postova, i oko 130 fotografija. Pored ovog (info) posta, biće to svojevrsnih 17 foto-priča vezanih za ono što mi se dešavalo prethodnih dana.

Evo i sadržaja hiperproduktivnog dana:

1. Kiša pada, trava raste ...
2. Na maminom ramenu (odmor)
3. Na maminom ramenu (igra)
4. Velike šnalice
5. Mali Filip
6. Za kompjuterom
7. Kengur-nosiljka
8. Mia voli kad je gola
9. Vežbice
10. (Uhvaćeni) smešak
11. A posle smeška - baka
12. Sa baka Ljiljom
13. Kod baka Ljilje
14. Sa tetkom Milenom
15. (Opet) pre kupanja
16. Kupanje (po fazama)
17. Posle kupanja - dremka

________________________________________

Vežite se! Polećemo ...

________________________________________

Kiša pada, trava raste ...

Ovih dana je bilo veoma hladno, i to je za bebu rođenu krajem juna jedno potpuno novo iskustvo. Ipak, hladno i tmurno vreme nije me sprečilo da izađem na terasu i uživam.

Gledam gore. Ušuškana u ćebence.

Zapravo, gledam u tendu. Obožavam njene bele i zelene pruge, i verujem da bi svakoj drugoj bebi jednako privukle pažnju.

A tog dana sve je bilo još interesantnije. Po tendi su lupkale krupne kapi kiše stvarajući veoma prijatan zvuk.

I mama i tata su bili dobro raspoloženi ...

... mama za igru ...

... tata za fotografisanje :-)

Moram priznati, bila sam malo zbunjena jer tenda obično ne ispušta nikakve zvuke, ali kad su mi roditelji rekli da je to samo kiša sve mi je bilo mnogo jasnije.

Još jedna stvar me uvek iznova zbunjuje - vetar. Njega je malo teže shvatiti, i pored toga što prija mama me redovno štiti od njega.

Nije mi bilo svejedno kad mi se ćebence našlo na glavi, ali bilo je već kasno da bi se bunila, zvuk kiše me je gotovo uspavao.

Još par pokreta kukova moje mame, malo klackanja i ja sam već spavkala.
__________________________________________________

Kiša je nastavila da pada, a travica ... ona je nastavila da raste.
(baš kao i bebe kad spavkaju)
__________________________________________________

Na maminom ramenu (odmor)

Već ste na mnogim slikama videli da volim kad me mama nasloni na svoje rame. Tati to izgleda baš slatko i često nas fotografiše u tim trenucima. I kad sam razmišljala šta napisati za ove divne trenutke setila sam se jedne pesme koja je mojim roditeljima draga i često je pevaju samo za mene.

čuvam te, ne dam nikom da te dira

na dlanu si, moja tajna urezana

čuvam te, gde god krenem imam te

na dlanu si ti, moja linija života, ljubavi
__________________________________________________

Na maminom ramenu (igra)

Evo mene opet na maminom ramenu :-)

I eto tate opet sa foto-aparatom ;-)

Već sam naučila da poziram ...

... mada, mi ponekad zasmeta blic.

Mogu da gledam i ovako :-)

Mama mi često priča lepe pričice ...

A ja ih manje ili više pažljivo slušam ;-)

Mama me još češće ljubi ...

... a ljubim i ja nju.

Uglavnom sam mirna i uživkam.

Mada ponekad izgledam začuđeno ...

... ili čak - uplašeno.

Ali verujte, nigde nije tako lepo kao na maminom ramenu.
__________________________________________________

Velike šnalice

Mama i ja imamo još jednu zabavu - doterivanje.

npr. ovako izgledam Ok - stari ali prelepi džemperić moje tetke Tine, i crvena narukvica protiv uroka (stavljena u odsustvu bezbožnog tate). Ali nešto nedostaje - šnalice u kosi ;-)

I tu nastupa moja mama.

Za ovako malu lepoticu u obzir dolaze samo šnalice od plastike.

Ali ove su prevelike, zar ne?

Menjamo žutu i stavljamo manju narandžastu, mada opet ...

Mama je morala da interveniše, i skloni i zelenu šnalicu.

Još uvek su velike za mene, a onda kad još porastem moći ću da nosim (prave) metalne ukosnice.

__________________________________________________

Mali Filip

A posle velikih šnalica - mali Filip, moj brat od tetke, mamine sestre od ujaka, baka Ljiljinog brata od strica . Uf, komplikovane ove rodbinske veze, ali se ja još uvek snalazim. Elem, Filip je moj brat i u nedelju je prvi put došao da me vidi.

On, ustvari, nije tako mali, ima dve godine i za mene je veliki bata.

U gostima je bia sa mamom i bakom, a sa njima je došla i moja baka Ljilja (mamina mama).

Prvi susret sa bebom koja plače, Filipu je bio zbunjujući.

I ja sam bila pomalo zbunjena.

Baka mi je davala malo vodice tako sam i ostala - sa portiklom :-)

I tata je bio tu negde. Čak je uspeo da nasmeje stidljivog dečaka.

A ovde mu je taj stidljivi dečak pravio male probleme, jer nikako nije hteo da uđe u kadar. Sigurno nema "dosadnog" tatu-fotografa, pa nema iskustva sa slikanjem kao ja.

Meni je ovo druženje sa malim velikim batom bilo interesantno, a dobila sam najave i ostalih rođaka da će me uskoro posetiti :-) jedva čekam.

__________________________________________________

Za kompjuterom

Moj prethodno pominjani "dosadni" (ne dosadni) tata-fotograf ima još jedno interesovanje koje mu predstavlja zadovoljstvo. Voli mamu? Naravno, ali mislila sam na kompjuter i internet. Ponekad je toliko zacementiran za svoju stolicu da kad me mama prepusti njemu i preda mu nekakvu (kako ona kaže) štafetu (ma šta to bilo), on ostaje za kompjuterom a i ja sa njim.

Baš na ovoj fotki ja i tata smo radili nešto oko bloga.

Tata gleda mamu, a ja sam još uvek zauzeta kompjuterom.

A onda krećemo u napad na ljubomornu mamu.

da, da, ljubomorna na kompjuter. Svašta ;-)
__________________________________________________

Kengur-nosiljka

A sada o jednoj večernjoj šetnji gradom. Nešto drugačijom.

Ne ovo nije tata-kengur, već tata sa kengur-nosiljkom.

Možda tako ne izgleda,
ali otkrila sam da mi za šetnje nosiljka prija više od kolica.

Možda zato što u njoj brzo zaspim i onda lepo spavam.

Spavam i ovako.

A dešava se i ovo (onda kad ogladnim).

Evo i mame sa mnom i tatom.

A sa nama je bio još neko ...

... moja tetka Kristina.

Tata i ja smo se slikali sa njegovom sestricom. On je dosta stariji od nje i čuvao ju je kad je bila mala kao što sada čuva mene. Tako je, svojevremeno, teta Tinu tata nosio (baš u kenguru) u svoju školu (tada osnovnu školu prim.tate).

________________________________________

Mia voli kad je gola

Naslov je tatin, mada priznajem, ima tu istine, i to znaju svi u kući a i šire :-) a sada znate i svi vi koji čitate blog.

Priznajem, volim kad sam gola.

Tada volim i da poziram :-)

Evo jedne fotke i s' blicem.

Pre kupanja sam najmirnija jer uživam kao nudista. Mogu tako jako dugo i da mi uopšte ne dosadi. Nekada je jedini način da me smire - da mi skinu sve one slojeve pelena. Za sad ne vidim ništa loše u tome.

________________________________________

Vežbice

Svi oni koji misle da fitness nije za decu u velikoj su zabludi. Baš mi bebe vežbice radimo i po nekoliko puta dnevno, a ja prilikom svakog presvlačenja.

Sada ću vam pokazati neke vežbice za ruke koje radim sa mamom.

Ovo je vežba gore-dole.

Mama me uhvati za obe ruke, i dok ležim podiže mi ruke iznad glave (gore) a zatim spušta pored stomačića (dole).

Druga vežba je malo teža, i mi je zovemo vežba ukrštanja. Sastoji se od dva osnovna položaja, pa obratite pažnju na sledeće slike.

jedan

dva

A posle vežbi se umorimo ...

... i treba malo odmoriti.
________________________________________

(Uhvaćeni) smešak

Evo jednog relativno uspešnog tatinog pokušaja.

________________________________________

A posle smeška - baka

Onda kada je tata lovio moj smešak (i ulovio nešto) ja sam se izležavala na krevetu.

Pored mene su bili i mama i tata ...

... a često je tu i moja baka. Ona ljubi "bakine" ručice.

Onda me pusti da se malo odmorim ...

... pa me opet ljubi :-)
________________________________________

Sa baka Ljiljom

Pored baka Vesne, koja je u istoj kući sa nama, često me posećuje i mamina mama, moja baka Ljilja. baka je pravi spas za mamu i tatu, i sve ostale ukućane, jer kako dođe tako me uzme u ruke i ne ispušta. A volim kad me neko drži u rukama.

Jednom prilikom kad me je baka posetila imala sam malu narandžastu ukosnicu. Pogledajte slike.

________________________________________

Kod baka Ljilje

Pored toga što me posećuje, i ja posećujem svoju baku. Već sam pisala o maminom naselju, a tamo sam već "domaća".

Baka mi se uvek jako obraduje, i ne samo baka već i deka Dušan, i (pra)baka Ljubica, ali se oni manje slikaju od bake.

Slično je i tetkom Milenom, koja tada nije bila raspoložena za slikanje (zato pogledajte naredni post).

A ja čak i kad nisam raspoložena, za slikanje imam vremena.

Sada letim sa bakom :-)

Pa još pokažem malo jeziče :-))

Naravno i tata je bio s' nama. I sa njim letim :-)

Tada se žalio mami kako ima najmanje slika sa mnom, i ona se prihvatila kamere.

Jedna tiha fotografija ...

... i jedna glasna :-)

I kad smo već kod "glasnog", mama je morala da ostavi kameru i INTERVENIŠE.
________________________________________

Sa tetkom Milenom

Tetka Milena, ima svojih dana :-) a jednom kada smo se obe plavele je želela da se slika. Ovog leta je bila kod kuće i često dolazila da me vidi, pričuva i igra se sa mnom. Inače živi u Nišu i studira pedagogiju.

Ovde smo u mojoj sobi. Plavimo se ...

... a ja držim maramicu u ruci.

Tetka, naravno, ume i može sama da me pazi i čuva, ali ...

... mama ne bi bila mama, da se ne umeša :-)

Ja još uvek držim maramicu u ruci. To držanje maramice u ruci je neka vrsta vežbe za nas bebe. Time jačamo šaku i stisak ruke.

A moja teta - pa slikaćemo se mi još mnogo mnogo i uvek ćemo biti lepe kao i sada.

________________________________________

(Opet) pre kupanja

Opet želim da vam prikažem fotografije mene PRE KUPANJA. Malo, kratko, slatko. Već znate da volim kad sam gola, tada sam najmirnija i najfotogeničnija. Šta mislite?

Na kraju ipak dolazi oblačenje :-(
________________________________________

Kupanje (po fazama)

A sada jedan sistematičan post. Kupanje po fazama :-)
________________________________________

I faza: PRE KUPANJA

U ovoj fazi beba se skida, briše, a prljava pelena se baca.

Pošto ja volim ovu fazu, ostajem gola malo duže nego druge bebe.

Tada sam veoma raspoložena za igru.

Pošto je ovog puta bilo hladno, mama me je pokrila pelenom.

Pored brige mama koristi ovu priliku i da me svu izljubi
(poručka, kako ona kaže).
________________________________________

II faza: KUPANJE

U početku me je kupala baka Vesna, a već par nedelja to radi mama.

Kupanje je za mene pravo uživanje.

Ono na šta mame posebno obraćaju pažnju prilikom kupanja je
da vodica ne uđe u uši.

U kupanju mami pomaže kupko - naslon za bebe od frotira,
koji se stavlja u kadicu.

Poslednja faza svake druge faze (kupanja) je pranje leđa i guze, a tada me mama uzima u ruke i okreće. Tu fazu ne volim, ali šta ću - bolje to nego da budem prljava.

________________________________________

III faza: BRISANJE

Nešto i ne volim kad se završi kupanje.

Ali nije to tako strašno - brzo se smirim.

A kako i ne bi kad uživam bez pelena i odeće.

Mama me temeljno obriše ...

... a stigne i da se igra sa mnom.

________________________________________

IV faza: Kozmetički tretman

Kozmetika za bebe nama majušnim devojčicama je neophodna da bismo imale lepu i negovanu kožu. Muškarcima to ne mogu objasniti ali će me žene odlično razumeti.

Uzgred, saznala sam da se naš pol zove lepši :-) ma, jasno

Ja koristim posebne kreme za lice, telo i guzu, a posle kupanja losion.

Pogađate, čitav tretman sprovodi mama.

Kako je tada bilo hladnije, mama me je pokrila ćebetom da još malo uživam (gola) posle tretmana.

Ali, polako postajem nervozna, te mama odmah prelazi na sledeću fazu.
________________________________________

V faza: OBLAČENJE

Oblačenje, naročito pelene, nešto ne obožavam.

Ali pošto ne živim na Karibima već u Srbiji koja postaje sve hladnija i ja uviđam da je to (oblačenje) neophodno.

Ipak, pored sve moje uviđajnosti, ne mogu a da bar malo ne negodujem plačem.

Onda tata i mama primenjuju sve oprobane i neoprobane metode za smirivanje plača, sve dok se ne smirim.

I na kraju je sve gotovo, beba je obučena i MIRNA :-)
________________________________________

eto tako izgleda jedno moje kupanje
________________________________________

Posle kupanja - dremka

A posle kupanja - sledi dremka u mojoj stolici za ljuljanje.

Dobro do određene mere, a onda tražim da me neko uzme u ruke i posveti mi pažnju :-)

Šta ću, oni su me razmazili ;-)
________________________________________