Jesenja šetnja

Danas smo bili u šetnji, mama, tata i ja, u pokušaju da iskoristimo "lepe" oktobarske dane. Uspeli smo u tome, i bilo nam je lepo.

Po prvi put sam prošetala gradom u kenguru okrenuta ka napred. Savršenstvo udobnosti ovog položaja i prilike za bolji "pogled na svet" donekle je kvarilo to što sam na sebi imala deblju jaknu, što nije tako strašno, ali i meni veću jaknu što je mnogo strašnije.

Ali jesenja šetnja ne bi bila ona prava da nije bilo i kišice. Padala je taman toliko da me razveseli. U jednom trenutku tata je sklonio kišobran, skinuo mi kapuljaču i dozvolio da mi malo kiše padne na kosicu i obraze :-) Ovo je prvi put da sam izistinski osetila i doživela kišicu.

[crop sa prethodne fotografije]

Prošetali smo centrom grada, i iz ove stvarne perspektive malog kengura :-) sve je bilo drugačije i zanimljivije. Mama i tata su odlučili da mi pokažu boje jeseni :-) i zato smo otišli do keja.

Onako ušuškuna u jaknici i nosiljci, opet sam po svom dobrom običaju, zaspala.

Mama i tata su našli jedno divno drvo sa požutelim lićem ...

... pokušali da me probude, ali bez uspeha ...

... tako da je od svega ostalo nekoliko fotografija na kojima su zabeležene "boje jeseni", tata i ja.

Ipak, to nije sve, šetaću ja i u novembru, okrenuta ka napred i svojim se očima uveriti kako jesen zaista može biti lepa. A vi? Da li znate da uživate u jeseni?

Mali štediša

Nosila sam mnogo kapa, kačketa, šeširića, pa i kapuljača, ali nešto ovako do sad nisam. Radi se o delu kostima (onom delu koji se stavlja na glavu) seka Mime, čija baka živi u zgradi moje bake. Kostim je izrađen za maskenbal koji je , za decu, priredila jedna banka u Leskovcu i sve to povodom svetske nedelje štednje.

Pre par dana bila sam u poseti kod bake, i usput su rešili da mi probaju ovo čudo (bar onaj deo koji mi koliko-toliko pristaje). Nisam bila oduševljena :-)

Mislila sam da su maskenbali mnogo udobniji za decu, a možda i jesu - no, to ću saznati tek onda kada mama napravi kostim samo za mene.

E ovde mi je bilo stvarno dosta ;-) i onda je i mama popustila. Seka Mimi kostim super stoji, i očekuje da će osvojiti nagradu jer je pored lepog kostima imala pravu temu - štediša :-) A kakav ću ja štediša biti procenite sami ;-)

Zajedno rastemo

Marija, Kaja, Anđela, Ana, Catherine, Filip, Mihajlo, Darko i mnoga druga deca koju znam, i sva ona koju ne znam - RASTEMO :-)

Rastem ja :-) i danas smo opet sa mamom i tatom pevali pesmu "Je li sad sam velika", jer danas sam napunila četiri meseca i nestrpljivo zakoračila u peti.

Raste i SUPERGIRL i pre par dana (ovaj blog) je napunio šest meseci :-) Tata je ovom prilikom uredio novo zaglavlje.

Rastimo i dalje ZAJEDNO,
veliki pozdrav za sve posetioce bloga, Mia

Belo jutro

Bebe brzo rastu, menjaju navike, menjaju sebe, uče i uočavaju nove stvari. Ni ja nisam izuzetak :-) jednako sam radoznala i začuđena, i radujem se svemu što sam naučila i svemu što ću naučiti. (Uz sve to je jedna velika maza prim.tate)

Danas sam doživela nešto zaista specijalno!

Pre par meseci budila sam se jako rano, često gladna, dobijala mamimo mleko, a onda smo se nas dve izležavale, ona u tatinom zagrljaju, ja na maminim grudima. Sada sam veća devojčica :-) i sada kad se probudim ne tražim mleko već volim da se igram sa mamom i tatom, budimo se kasnije i (opet) izležavamo zajedno ali sada ja ravnopravno ležim sa tatom i mamom u njihovom krevetu (između njih). A onda kada me mama presvuče, i kada odlučimo da ustanemo - tata me uzima u naručje i idemo da pozdravimo novi dan. To je ritual koji se svakodnevno ponavlja sledećim rečima:

dobro jutro travice,
dobro jutro cveće,
dobro jutro drveće,

dobro jutro sunce.
dobro jutro oblače,
dobro jutro svete.

I ovog jutra smo se tata i ja uputili ka prozoru, očekivala sam poznatu sliku, ali ...

... travica, cveće, drveće, crveni krovovi kuća, sve je bilo pokriveno snegom!? Sve je bilo belo.

Sve je to bilo novo za mene. Sinoć sam prvi put videla sneg, ali nije mi u toj meri privukao pažnju jer se jedva nazirao u mraku.


Sada mi je sasvim jasno oduševljenje mame i tate kada su videli prve pahulje snega, mog prvog snega.I ja bih se više radovala da sam samo znala da će mi sneg podariti jedno predivno belo jutro. Sada znam ;-)

Ja volim pogled sa našeg prozora ...

... i to je obično izgledalo ovako:


Sve do danas.

A danas ...


... (ovog jutra) Leskovac se belio.

Ovog popodneva (nažalost) sneg se većim delom otopio. Zašto? Kako? To ću tek naučiti, ali u jedno sam sigurna JEDVA ČEKAM SLEDEĆI SNEG.

Prvi sneg

pogled na bele krovove s' mog prozora, jedva čekam jutro

prvi sneg, prvi sneg
pokrio je breg
prvi sneg, prvi sneg
pokrio je breg

prvi sneg, prvi sneg
u oktobru,
u Leskovcu!!!

MOJ PRVI SNEG

NOVO! NOVO! NOVO! Zubić

Danas se pokazao moj prvi zubić, dakle, počelo je. Mama je srećnica koja je prva primetila malu belu tačkicu na mestu na kome izlazi zubić. Ustvari videla je vrh zubića i kad je to shvatila obavestila je tatu, a onda i sve ostale, u kući i van nje (telefonom).
Ja svu tu euforiju ne razumem najbolje, a uz to ti zubi nekad znaju baš da nerviraju. Pokazao se, izaći će, dobiću nešto belo od mame na poklon, hvala, i gotovo. Zubići su čudni, "a uz to i ne rade". Ili rade? Saznaću već, nastaviće se ... (kako reče Mile sa Čubure prim.tate)

A šta mi se još danas desilo:
JUTRO je obeležilo moje glasno smejanje - zavaljena u maminim rukama, pevale smo, glasno se smejale kao nikada do sada, mamu sam nasmejala do suza, bile su to suze zadovoljstva, videla sam mamu srećnu, i bila sam i sama super-srećna.
DAN i poseta moje prijateljice Marije, dok je mamu posetila prijateljica Ana (i mama Marije). I tate su imale svojih tema (pričali su o svojim kćerima). Makica je i veća i teža od mene, ali sam ja ipak dvadeset dana starija, i dopustila sam joj (bebi) da se baškari u mom "majčinom krilu". Malo smo se smejale, malo pričale, pa i plakale, a uz sve to i slikale se.
VEČE sam provela sa mamom i tatom, malo sam leškarila, a bila sam raspoložena i za priču. Mada sam ovog puta pričala malo glasnije, tati i mami je baš to izgleda bilo simpatično, i opet sam prepoznala zadovoljstvo u njihovim pogledima. Po svemu sudeći ponosni su na svoju devojčicu.

I sada se svi pitate - gde su slike? U foto-aparatu :-) a kada će na blog - to pitajte mog tatu, koji je očigledno mnogo zauzet (što se vidi po retko ažuriranom blogu). Bilo kako bilo, u najavi je nova Hiperprodukcija, jer mnogo toga je propušteno ovde da se kaže, a kod mene novina na pretek.

Balkanika

Od juče imam 3 i po (meseca), i već sam bila na prvom pravom koncertu (prekjuče).

Bilo je toliko dobro da sam bila totalno potpuno sasvim zbunjena, iznenađena, izgubljena, i po svemu sudeći još uvek mala, nežna, krhka za sve što se tamo moglo čuti i videti :-(


Pošto sam ja bila rokerka još u maminom stomaku (ovo zvuči kao ozbiljan citat :-) prim. tate) više bih volela da sam svoj koncertni život započela recimo bendom Muse (koji je nedavno gostovao u Beogradu), ali je nekako, spletom okolnosti, sve počelo sa Sanjom Ilićem i Balkanikom (u Leskovcu).


Lepo sam se doterala (obukla vuneni džžemperić i uskočila u kengur-nosiljku) i kao svaki fan world muzike (pa i našeg, čuj, vorlda) krenula na koncert :-)

Naravno, sa mamom i tatom. Mama je ovoga puta slikala ;-)

Da to sam ja :-)

[crop sa prethodne slike]

Sve se dešavalo na centralnom gradskom trgu ...

... a ja sam uživala u probi svetla pre koncerta :-)

Svidele su mi se sve te boje, i ljudi su počeli da pristižu, ali koncert nikako da počne. Zapravo, počeo je tek nešto posle 10 odn. 22h, vreme kad kod kuće mama i tata uveliko izvode rituale uspavljivanja.


A onda glasni, preglasni intro i atak na moje majušne uši :-) Tata me je odmah sklonio, i iz pristojne udaljenosti je sve zvučalo mnogo bolje.

[Sanja Ilić za klavijaturama, harmonika pored, udaraljke i gudači iza njega]

I prvu pesmu smo odslušali malo izdvojeni od gomile, dok je mama otišla u prve redove (kada je i nastala ova fotografija Sanje Ilića).

[Hor teta iz Balkanike koje veoma lepo pevaju]

Pošto je sve bilo mnogo podnošljivije, i ja i tata smo se ponovo umešali među gomilu, odslušali drugu stvar "Balkan Vocals" koju je Balkanika sjajno izvela, uživali (bar na kratko prim. tate) a onda ...

[Duvačka sekcija orkestra, balkanizovana renesansa]

... onda je već bilo isuviše kasno, svi moji drugari su već spavali, pa smo se i mi uputili kući. I ja sam spavala, u kenguru, ali kad sam stigla kući ...

... nikako da zaspim, bar ne do pola jedan (ali to nije ništa novo, niti ima veze s' koncertom jer i juče sam zaspala u to vreme, ima veze sa zubićima koji su počeli da mi rastu)

[VAŽNA NAPOMENA: Balavljenje je normalna pojava kod beba kojima rastu zubi]

Ubrzo nakon što su napravljeni ovi snimci, mami je pošlo za rukom da me uspava.

5. oktobar - Prvih 100 dana

Juče je bio 5. oktobar, zvučan, često pominjan, i izgleda veoma bitan datum za čike sa kravatama. A te čike - njih zovu političarima, i sem kravata imaju niz drugih osobenosti, nama bebama čudnih i neshvatljivih. Ali kako je moj tata jedan od njih, ja brzo učim i počinjem da kapiram. Tako recimo oni imaju jednu foru koju zovu "prvih sto dana" i onda jedni drugima daju ocene.
E, juče je bio značajan dan i za mene, mojih prvih sto dana i to baš 5. oktobra. Šta da vam kažem? O meni mnogo toga znate i sve to je stalo u sto dana, a politiku ne mogu (i još uvek ne znam) da komentarišem. Možda će moje mišljenje o petooktobarskom fenomenu najbolje ilustrovati slike koje je tata snimio s' našeg prozora ovog 5. oktobra :-) u zoru.

Lepo i oblačno u isto vreme.

Kad je tata bio mali

Često sam čula kako ljudi pitaju ili daju procene "na koga Mia liči", i mnogo je više onih koji kažu da ličim na tatu, a komšinica Sanja ide toliko daleko da me zove Sale :-) Mama se već pomirila s' tim (mada i dalje udara recke onih koji su na njenoj strani).

Juče je tati bio rođendan, a već danas sam odlučila da se vratim više od četvrt veka u prošlost, zavirim u tatin foto-album i uverim se kako je on (zaista) izgledao.

Hm, sličnost postoji, uostalom to je moj tata ;-) ali ne bih se odrekla ni maminih crta lica, jer ona je najlepša mama na svetu, moja mama.

Tata je imao loknice, a da li ću ih i ja imati niko pouzdano ne može da tvrdi, jer čas izgleda da hoću a čas da neću (videćemo!).

A sada par interesantnih slika najranijeg perioda mog tate:

Tata je bio mali kauboj ...

... ali i mali indijanac!?

Mali veliki Srbin ...

... mada je u priredbama (nekakvog) "bratstva i jedinstva" bio Slavonac!? On je onaj mali pozadi, a ispred je neki "Crnogorac". To igranje u obdaništu mu je prvi i poslednji folklor, talenat postoji ali nema interesovanja :-) Meni to već sad izgleda jako primamljivo.

Bio je i ostao veran navijač Crvene Zvezde, naravno, (sada) i mog kluba. Mada mi se čini da na ovoj slici ima nožice malo u X :-)

Eto, tako je izgledao tata. Kako ja izgledam to znate :-) A na koga ličim? To mi nije bitno, a vi, koji ovo čitate, ako i dalje želite da to znate i utvrdite moraćete da čekate narednu godinu i naredni mamin rođendan kada ću malo zaviriti i u njen foto-album.

***

Mama i tata misle da ličim na SEBE, a ja njima najviše verujem.

***

Tata, tata, tata

tata tata tata
tu tu tu tu

tata tata tata
to to to to

tata tata tata
ti ti ti ti

niko te na svetu
ne voli ko mi

Pesmica je unikat ;-) a volimo tako da izmišljamo svoje tekstove za poznate dečje pesme. Ova je za danas, specijalnu priliku, rođendan mog tate.

A gde je rođendan tu je i torta :-)

Ovog puta, ne baš prava torta, ali veoma ukusan rolat sa bananama ;-)

A gde je torta tu smo i mi :-) Mada, ja još uvek ne jedem ništa sem mleka, a mama je pravila ovaj rolat (zajedno sa tatinom mamom), svejedno smo radoznale kako to izgleda.

A onda nam se priključila i tatina sestra, moja teta Kristina.


... i onda sam ja izvukla deblji kraj u igri mame i tete ...

... dobila sam šlag (po čelu). Možda je njima interesantno, ali ja se (kao što vidite) nisam smejala.

Naravno, nisam se naljutila ;-) i strpljivo ću sačekati da još malo porastem, a onda i sačekam njihove rođendane. Ko zna možda će mi biti interasantno to "vraćanje duga".

Na rođendanu, malom spontanom okupljanju, ipak je bilo dosta meni dragih ljudi. Tatina mama i moja baka Vesna, moja druga baka Ljilja i teta Milena, prababa i pradeda, komšinica Sanja. Izostao je deka Nole koji je, nažalost, danas bio na službenom putu, a izostale su i moje seke Kaja i Maka koje su se razbolele (a inače su bile kod mene sa mamom i tatom u nedelju).

Ipak, tatin rođendan nikad ne propušta njegova najdraža tetka, moja baka Biljana.


... a tu je bio i neizostavni baka Biljin sin, tatin mali brat i moj stric Vasilios.

Lepo društvo, za lepu atmosferu, a onda konačno ...

TORTA


Ovo je tatino prače.

Znam, sigurno se većć svi pitate gde je rođendanko ili vas možda kopka koliko je on to godina napunio?

Znam samo da je to mnogo godina, dvadeset i nešto, ne znam tačno koliko, samo znam da je mnogo i da će od naredne godine tata početi da broji tridesete ;-))

Evo i mog tatice ...


... kako ručka ono njegovo parče rolata.

Ni on nije uspeo izbeći nalete svoje drage mu supruge i završio je sa šlagiranim nosem. Ipak, mama nije uspela da to "lepo" uslika jer se moj veliki tata opirao i opirao, bio uporan ili bar uporniji od drage mu supruge, tako da se sve završilo na ovoj "bledoj" fotografiji (onda kada je tata već sklonio šlag sa nosa :-).

Možda tata i nije toliko krut, možda i zna da se zabavlja, ali ovako nešto stvarno ne priliči njegovim godinama.

da rezimiram

tata tata tata
tu tu tu tu

tata tata tata
to to to to

tata tata tata
ti ti ti ti

niko te na svetu
ne voli ko mi

SREĆAN ROĐENDAN
TVOJA ĆERKICA