Srećna Nova godina

(klikni za uvećanu čestitku)

Želimo vam lepu godinu,
porodica Đorđević

Jedno popodne sa bakama

Još jedan preview "retrovizora" - veoma sličan prethodnom :-)

Slike, nešto novije od prethodnih, urađene su jednog popodneva pre (svega) dva meseca. Onog popodneva nakon što sam primila vakcinu a pre onakve reakcije na istu.

[Uzgred, pre desetak dana sam išla do dispanzera i primila drugu dozu Pentaxim-a. Opet je bilo reakcije, ali je panika izostala jer smo mama i ja sada znale šta nam valja činiti u takvim situacijama.]

Ipak, neću vam pisati ni o vakcini ni o (baš) tom popodnevu, već želim da nastavim ono što sam prošlim postom započela - priču o bakama.

I tog popodneva kao i mnogih drugih, sam uvežbavala svoju najbolju veštinu - osmeh :)

Sada, posle mnogo vremena, moj osmeh je skoro savršen: sunce koje greje mamu i tatu, talas dobrog raspoloženja i pravi lek za mrzovolju, moje tajno "oružje" koje svakoga razoružava, raduje, izmamljuje osmeh, oduševljava bake :)

Mada i pored toga što sam vesela i obožavam igru - jednako sam i ozbiljna, veoma radoznala beba :) Volim da proučavam sve oko sebe, počevši od predmeta pa do raznih (meni novih) dešavanja, ali najviše volim da posmatram i upoznajem ljude :)

Ovaj pogled ka dole, nije uperen ni u tepih ni u neku od mojih igrački, već u moju prabaku Cvetu :)

Vreme provedeno sa baka Cvetom je pravo uživanje, a viđamo se skoro svakog dana. Baka Cveta je baka mog tate, i kako je nekada davno čuvala njega tako sada čuva mene (naravno, onda kada dođe na red, pored svih ostalih baka).

Ono što je najinteresantnije u vezi moje prabake (a vezano je i za period nastanka ovih fotografija) je to što je ona, u vreme kad sam tek učila da se smejem, uvek i najčešće uspevala da mi izmami osmeh.

Možda izraz lica to ne pokazuje, ali na ovoj slici radoznalo posmatram svoju prabaku i pitam se šta mi je sada spremila :) A baka je puna iznenađenja, i uprkos svojim godinama voli da se igra samnom.

Možda (i ovaj) izraz lica to ne pokazuje, ali na ovoj slici se radujem. Moj glas, "radosni krik", je ovde presudan. Tada sam bila mala i nisam znala veliki deo onoga što sada znam i umem da pokažem. Sada se radujem drugačije, ali tata - on je kolekcionar mojih grimasa - sačuvao mi je i taj trenutak.

I dalje su aktuelni zubići i grickanje mojih slatkih ručica, pa je tako i ova slika uletela ovde :)

A naredna ...

... pokazuje baka Bilju i mene, istog tog popodneva na istom mestu (i baka Cveta je tu negde).

O baka Bilji (kao i svim ostalim bakama) ste već mogli čitati ovde. To se odnosi i na one moje posete lekaru, čika Bati, koji radi sa mojom bakom, a baka je medicinska sestra u leskovačkom dečjem dispanzeru :) Ona je veoma čest gost u našoj kući i, naravno, nikada ne propušta priliku da me vidi i provede malo vremena samnom.

Evo još nekoliko fotografija tog popodneva, mene i moje BAKE :)

ŽIVELE BAKE! i ...

... pisaću ja još o njima ;)

Moje bake

Supergirl dugo nije osvežen, a ja rastem neslućenom brzinom. Koliko novina, koliko novih tema za pisanje, a koliko tek novih fotografija ;) Za sada ništa od toga, dugo najavljivani "retrovizor" ostavljam (tek) za kraj godine. A sada - jedan mali preview :) reći ću samo da su slike s' kraja avgusta (naravno, neobjavljene na blogu), a tema :)))))

Moja baka Ljilja - mama moje mame

Svaka mama ima svoju mamu, što je veoma srećna okolnost za nas bebe. Kakav bi svet bio bez baka, to ne mogu ni da zamislim, jer ja jednostavno bez njih ne mogu.

Moja baka Ljilja je jedna jako dobra i brižna žena, ponekad previše brižna ali to nije nimalo čudno jer moja mama je njena ćerka :) A ja kao da sam ćerka oboma :) Da, baka me mazi i pazi baš kao mama, skoro kao mama (ustvari). Ona ne živi sa nama ali nas često posećuje, a posećujem i ja nju (naročito sada, kada tata završava fakultet, provodim čitave vikende kod bake u zgradi).

Baka voli da daruje svoje najmilije, a od kako sam se ja rodila (njena prva unuka) stalno dobijam lepe poklone od nje - od sasvim običnih (pelene koje nosim uglavnom kupuje baka) do posebnih (najnoviji je novogodišnja jelka).

Na ovim slikama se nalazimo u našoj kući, a cveće koje vidite neguje moja baka, ali ne baka Ljilja već ...

Moja baka Vesna - mama mog tate

Svaki tata ima svoju mamu, i to je veoma srećna okolnost za nas bebe. Da bebe su srećnice, a još kad je ta baka poput Vesne ili Ljilje - našoj sreći nema kraja.

Baka Vesna živi sa nama u kući i provodi dosta vremena sa mnom. Iz priče čujem da je prilično razmazila mog tatu, a izgleda da je na istom putu kad sam ja u pitanju. To mi ne smeta, pa se i ne bunim, naprotiv, uživam u bakinom društvu i njenom ugađanju. Baka Vesna je nežna i osećajna žena, a jedna od stvari koje najviše voli da radi je igra sa svojom unukom (tj. sa mnom, jer i njoj sam prva unuka :)

Ono što je zanimljivo je da baka vodi pravi mali rat sa tatom zbog mene :) Nije strašno, samo imaju različita mišljenja oko moje ishrane odn. tempa i načina uvođenja novih namirnica u moj jelovnik. Moja mama balansira između tate i njegove mame, mada je više na bakinoj strani što je dovelo do toga da već sada pijem i jedem raznovrsno voće i povrće. Za limun, jabuku i šargarepu hvala mami i baki, ali za narandžu i kivi mislim da je tata u pravu ;)

I tako ja ukratko o bakama, a ima toliko toga da se kaže. Tako su recimo u prvih mesec-dva mog života one bile od velike pomoći mami oko moje nege. Baka Vesna me je kupala onda kada sam bila baš sićušna, a baka Ljilja nakon kupanja tretirala potrebnom kozmetikom za negu beba.

O njima sam već dosta pisala i tek ću pisati. Hvala im za nežnost, brigu i ljubav. Drago mi je što sam njihova unuka.