Stigli smo

Nakon dugog puta - stigli smo na naše odredište. Bili smo malčice umorni pa smo kofere ostavili u stranu (i malčice nemirni pa je "stradao" jedan repić)


Nakon dugog puta - se ogladni. I mama je izvukla svoj provereni adut iz rukava ...

... bananu :)

Ja obožavam banane (ima li deteta koje ih ne voli), ali ono što je mami najvažnije - gotovo nikad ne odbijam da jedem tu svoju poslasticu.

Nakon kratkog odmora (i klope) odlučili smo da odemo u šetnju.


Još uvek je praznik (Lazareva subota - Vrbica) koji se i ovde slavi. Dvorište crkve je prepuno dece, koja su, kako tata kaže, uglavnom školarci (iz svih krajeva Srbije) na rekreativnoj nastavi.

Od te gužve, nažalost, nismo mogli unutra, ali s' obzirom da sam danas već bila na Vrbici nismo se mnogo ni trudili da uđemo.

Jednostavno sao nastavili šetnju ...


Obišli smocentralnu zonu sa šetalištem i parkom, i tek krajičkom oka spazili igralište za decu ;)
(Ali pravo istraživanje ipak ostavljamo za sutra)

Molim? Još uvek vam nisam rekla odredište svog prvog putovanja!? Znam, to je jako važno reći za moj (prvi) prikaz - "wanna be" putopis, ali dopustite mi da se prvo i sama upoznam sa tim malim, slatkim mestom.

Dakle, radi se malom, slatkom mestu, u kome ima puno dece, ali i kuca, ptičica, drveća, banji koju su neki već prepoznali sa fotografija.

U narednom postu SLEDI PREDSTAVLJANJE BANJE