(opet) Torta [i iznenađenjce]

Nakon što je hepening duvanja svećica završen u punom emotivnom naboju i zaliven šampanjcem (za decu), trebao je uslediti događaj jednako sladak (pa i slađi, ali ne tako emotivan) nazivan posluženje tortom.


Ali nekako u tom vremenu između šampanjca i torte, na proslavu je stigla i teta Tina, i tada sam iz ruku jedne omiljene tetke, mamine sestre i moje teta Milene prešla u ruke druge omiljene tetke i tatine "male" sestrice.


Teta Tina je provela nekoliko dana u Beogradu, na nekom PDO-u i pripremama za odlazak u Ameriku, tako da sam se još više uželela nje i njenog zagrljaja.


Malčice smo poranili sa svećicama, ali je teta ipak stigla na proslavu, pa sam odlučila da se neko vreme ne odvajam od nje :)

Ok, trebalo je odraditi tu grupnu fotku posle duvanja svećica ...

... a onda opet kod tete ;)

Mama je sad mogla da krene sa posluženjem. Pa da vidimo kakava je (stvarno) ta torta?


Hm, izgleda lepo (to već znamo) ali izgleda i ukusno. (I jeste ukusna, kako je ocenio najveći skeptik i kulinarski kritičar-specijalista za slatkiše, moj tata :)


Slika sama govori, koliko je torta i samo isčekivanje "svog parčeta" bilo interesantno najmlađim gostima ...

... a neki su hteli i dupliranje "svog parčeta" :)

A ja, i ako već jednogodišnjakinja, još uvek ne jedem tortu (čak mi isti onaj "kritičar-specijalista" brani da jedem slatkiše, mada ne znam zašto ih on jede kad "nisu zdravi"). Tako nisam jela tortu ali sam je liznula :) i to više puta (tek da znate i to, tata ume da postavlja zabrane, ali ume i da progleda kroz prste).


I posle torte, rođendan se nastavlja, ja sam još uvek kod tete, a u rukama ponovo imam rođendansku kapu.

Hm, šta li će se sada desiti ...