A posle torte

Prvo. presvukla sam se :)


Drugo, kapa koju sam držala u ruci nije završila na mojoj glavi ...

... ali zato tetina jeste :) i to bez ikakve muke - jednostavno, postala sam kompletan rođendanko

Treće, I POSLE TORTE - TORTA ;)


... i to na mom nosiću (eto, mama se dosetila :)

To mi ne smeta, naprotiv. Setite se samo kako su se mama i tata međusobno mazali tortom na svojoj svadbi. (i ja sam bila tu)

Neki moji gosti su se tek sada potpuno oslobodili i bili spremni za igru.


Ili poziranje :)




Neki su se baš zabavljali sa duvaljkama i kapama ...




... a to nije moglo zaobići ni njihove roditelje :)


Neki su mogli slobodno da se šunjaju oko hrane, jer su se i roditelji malčice opustili ...


I da jedu baš onako kako im je najslađe :)


Uglavnom svi su se lepo zabavljali i ako se proslava bližila kraju.


Mala Marija je čak dozvolila mom tati da je drži, i nije plakala.


Samo sam ja bila nešto nervoznija i malo plakala.

Samo malo sam plakala, i ubrzo se smirila. Tata misli da sam bila jako simpatična u tom mom izdanju (zato su i ove fotke na blogu).

Na kraju eto mene tamo gde sam počela - kod tete.

Na kraju, ovo je samo kraj prvog rođendana ali i POČETAK velikog broja proslava koje će tek uslediti svakog 27. juna mnogo mnogo narednih godina.