Supergirl: Proslava prvog rođendana

Kako opisati proslavu sopstvenog rođendana? Moje kolege, blogeri, ovu temu često zaobilaze i sve se svodi na "tek da vam kažem da je to danas" pisanje o rođendanu.

Dakle, kako? Lako ;) baš onako kako ste navikli, sa mnogo slika i detalja koje blog SUPERGIRL želi da "sačuva od zaborava".

Već znate da je jak olujni vetar oduvao dekoraciju u dvorištu (sve one balone koje je uja za tu priliku naduvao) i da je nevreme slavlje "preselilo" u kuću.

Dekoracija je bila oskudnija i moralo se odustati od samoposluženja, što je zahtevalo dodatnu angažovanost mame i tate oko hrane i pića. Ipak, prostor dobro poznat, u kome sam se i pored gužve sasvim lepo osećala.

Kako je i nevreme prestalo i terasa je bila potpuno upotrebljiva, tako da je rođendan delimično proslavljen i napolju.

Pre nego što su gosti počeli da pristižu došla su baka Ljilja i teta Milena, a uja je morao da otputuje.

I dok me je teta Milena šetala klopa je već bila postavljena, a počeli su da pristižu i prvi gosti.

Prve su stigle seke Marija i Katarina.

A odmah zatim i Mihajlo koga ste mogli malo pre videti.

On i seka Kaća su pokazali veliku ljubav prema flašicama, i u duetu ;)

A seki se jako dopala moja triciklica :)

Maka je u početku bila malo "rezervisana" (što li tata koristi ovakve reči kad je jednostavnije reći stidljiva, ali ajde neka mu, kad sam mu već prepustila uređivanje bloga)

... ali ne zadugo :) party je počeo

... i baka Vesna se uključila :)

A ja sam krenula da ručkam ...

... smokiće.

Tada je baka pomislila da me je kupila ;) i pokušala je da mi stavi kapicu, ali...

... ništa od toga ;)

Uprkos tome što nisam imala kapicu, tada sam bila baš dobre volje.

Ostala sam još malo kod bake i odlučile smo da se slikamo kod slova.

To sam uradila i sa mamom i tatom, ali eto tek toliko sam bila s' njima "zauzetima".

Teta Maja, mama malog Mihajla, me je uzela pod svoje, a tu negde je bila i teta uvek spremna za igru.

Ona i čika Vaki su nekako imali ulogu da animiraju decu i igraju se s' njima :)

Teta Maja je bila zanimljiva ...

... a i Kaja nam se kasnije priključila.

Neko je bio žedan, eto i flašice ... nikakav problem za teta Maju.

I njen Mihajlo je iznenada ožedneo :)

Možda baš zato što je bio neumoran (što se ne bi reklo i za njegovog tatu, čika Peđu, koji je morao da ide za njim).

Iako proslava u dvorištu nije uključivala bake i deke, u kući su bili neizbežni :) Zauzeli su svoja mesta u trpezariji i bili prilično aktivni.

Deda Noce je skroz podetinjio ...

... a i ostali s' njim. Dobra ideja, mada meni nije bilo najjasnije šta se dešava :)

Tu za stolom, samo mnogo mirniji, bili su čika Miki i teta Danijela.

Nešto umerenija bila je i baka Ljilja :) Mislim da je jako ponosna na mene i moju mamu, i naših prvih godinu dana "druženja".

A ja, ja sam se u njenim rukama samo šepurila u svojoj novoj beloj haljinici. (Uzgred, cipelica nije baš nameštena kako treba, ali dobro, dešava se :)

Sa bakom smo dočekali još jednu VIP gošću.

Marija i teta Ana su kasnile zbog nevremena.

Drago mi je što su došle i pored problema i štete koje su imali kod kuće.

Marija i ja smo drugarice još od onih dana kada su nam mame išle u školu za trudnice. Dakle, zajedno smo i "družimo" se od pre rođenja. Uzgred, ne zamerite joj na sledećoj slici - ipak joj treba malovremena da se opusti.

Kad smo već kod moje drugarice, obratite pažnju na njen outfit. Vesela zelena je super, ali ste sigurno primetili i njene "minđuše" - detalj koji sjajno izgleda i nosi se na ušima. I ja sam danas to dobila od prabake i pradede za rođendan, a to što mi nisu izbušili uši je (duga) druga priča [pisaću] i zato ih ne nosim.

U dnevnoj sobi - zabavno :)

Svi su već imali svoju kapu i bar jednu trubicu :)

Teta Milena i čika Vaki su zabavljali decu ali su se i sami lepo provodili.

Malom Mihajlu je igra sa balonima bila toliko interesantna da smo jedva uspeli da slikamo.

I ja sam imala svoju zanimaciju - nešto što svetluca i pravi zanimljive krckave zvuke.
...

... lekići.

Znam da moji roditelji dižu frku oko toga i ne vole kad se igram sa njima, ali oni su prosto neodoljivi. Da l' zbog rođendana il' moje umiljatosti danas nisu bili onako strogi. Koliko sam se predala poslu - jezičak sve govori :))

A onda kada sam se odvojila od lekića, "društvo" se okupilo, i ...

Usledio je novi pokušaj stavljanja rođendanske kapice ...

... opet BEZUSPEŠNO ;)

I dalje nisam bila oduševljena tom idejom.

A mama je samo želela da me pripremi za duvanje svećica koje će kasnije uslediti.

Moj stric, Vasilios, je pokušao da me oraspoloži.

Ali to i nije bilo potrebno s' obzirom na decu koja su mi neprestano privlačila pažnju.

Nešto kasnije pridružio nam se i dečak u crvenoj majci, Filip, takođe rođak ali i prvi komšija.

Razlog za njegovo kašnjenje je potpuno opravdan - imao je nešto ranije zakazan rođendan u jednoj od igraonica i to kod nikog drugog do njegove simpatije, devojčice iz vrtića. To je tako simpatično, ja i ona rođene istog dana s' par godina razlike :) A na ovaj datum je rođen i Unin tata, zbog čega ovamoja mala slatka komšinica nije mogla doći na party.