U potrazi za tortom

Do (velikog) rođendana je ostalo manje od dve nedelje i kao što u naslovu piše - krenuli smo :))

Cela frka oko pripreme mog prvog rođendana više pogađa mamu. Ona je sva u žurbi - gleda, traži, planira. Jedini problem je što nema jasnog plana za proslavu (i zbog toga se tata manje uključuje prim. tate).

Problema - koliko hoćeš, a jedan od njih je to da od kako sam dobila cipelice ja želim da hodam i na sve načine pokušavam da eskiviram kolica.

A kako moram!!! da se vozim kolicima na scenu stupaju razne spravice za odvlačenje pažnje i zanimaciju.

Ovo što držim u ruci (na prethodnim slikama) je jedna od najdelotvornijih stvarčica/igračaka za "vožnju kolicima" - poklopac za objektiv fotoaparata ;) Uzgred, još jedan dokaz moje "prvrženosti" fotografiji.

Obratite kako vožnja sada ide bez poteškoća :)

Može čak i da se predahne, a ja ... ja sam i dalje u kolicima okupirana važnim stvarima.

Ako pitate šta je bilo s' tortom, nešto smo našli i najverovatnije ćemo je naručiti (mada nije isključena opcija da je mama napravi). Bilo kako bilo ja se (još uvek) oko toga ništa ne pitam, i ono što mi je posle potrage ostalo je prava poslastica, ne slatkiš već odlazak na igralište u parku.

pored toga što sama isprobavam spravice na igralištu, volim i da posmatram veliku decu kako se igraju :)

Na ovoj fotki je mali zeka :))

(Nažalost vidi se i koliko je, od povrede, još uvek natečen Miin desni obraščić prim. tate)

[napomena za bake, tete, deke i ostale - ova fotka je prilagođena za wallpaper]

Opet su starija deca projurila pored mene.


Da mi je samo znati šta li to oni rade?


Hmm...


Sledeće na repertoaru - "boc-boc".

Ovo je igra koju igram sa mamom i baka Vesnom. Baka me je naučila tome, a kako to izgleda pogledajte :)

Sa tatom sam išla na penjalicu (valjda se tako zove)





Eto - u ovoj priči svega a torte ponajmanje :)