Kako opisati proslavu sopstvenog rođendana? Moje kolege, blogeri, ovu temu često zaobilaze i sve se svodi na "tek da vam kažem da je to danas" pisanje o rođendanu.
Dakle, kako? Lako ;) baš onako kako ste navikli, sa mnogo slika i detalja koje blog SUPERGIRL želi da "sačuva od zaborava".
Već znate da je jak olujni vetar oduvao dekoraciju u dvorištu (sve one balone koje je uja za tu priliku naduvao) i da je nevreme slavlje "preselilo" u kuću.
Dekoracija je bila oskudnija i moralo se odustati od samoposluženja, što je zahtevalo dodatnu angažovanost mame i tate oko hrane i pića. Ipak, prostor dobro poznat, u kome sam se i pored gužve sasvim lepo osećala.
Kako je i nevreme prestalo i terasa je bila potpuno upotrebljiva, tako da je rođendan delimično proslavljen i napolju.
Pre nego što su gosti počeli da pristižu došla su baka Ljilja i teta Milena, a uja je morao da otputuje.
I dok me je teta Milena šetala klopa je već bila postavljena, a počeli su da pristižu i prvi gosti.
Prve su stigle seke Marija i Katarina.
A odmah zatim i Mihajlo koga ste mogli malo pre videti.
On i seka Kaća su pokazali veliku ljubav prema flašicama, i u duetu ;)
A seki se jako dopala moja triciklica :)
Maka je u početku bila malo "rezervisana" (što li tata koristi ovakve reči kad je jednostavnije reći stidljiva, ali ajde neka mu, kad sam mu već prepustila uređivanje bloga)
... ali ne zadugo :) party je počeo
... i baka Vesna se uključila :)
A ja sam krenula da ručkam ...
... smokiće.
Tada je baka pomislila da me je kupila ;) i pokušala je da mi stavi kapicu, ali...
... ništa od toga ;)
Uprkos tome što nisam imala kapicu, tada sam bila baš dobre volje.
Ostala sam još malo kod bake i odlučile smo da se slikamo kod slova.
To sam uradila i sa mamom i tatom, ali eto tek toliko sam bila s' njima "zauzetima".
Teta Maja, mama malog Mihajla, me je uzela pod svoje, a tu negde je bila i teta uvek spremna za igru.
Ona i čika Vaki su nekako imali ulogu da animiraju decu i igraju se s' njima :)
Teta Maja je bila zanimljiva ...
... a i Kaja nam se kasnije priključila.
Neko je bio žedan, eto i flašice ... nikakav problem za teta Maju.
I njen Mihajlo je iznenada ožedneo :)
Možda baš zato što je bio neumoran (što se ne bi reklo i za njegovog tatu, čika Peđu, koji je morao da ide za njim).
Iako proslava u dvorištu nije uključivala bake i deke, u kući su bili neizbežni :) Zauzeli su svoja mesta u trpezariji i bili prilično aktivni.
Deda Noce je skroz podetinjio ...
... a i ostali s' njim. Dobra ideja, mada meni nije bilo najjasnije šta se dešava :)
Tu za stolom, samo mnogo mirniji, bili su čika Miki i teta Danijela.
Nešto umerenija bila je i baka Ljilja :) Mislim da je jako ponosna na mene i moju mamu, i naših prvih godinu dana "druženja".
A ja, ja sam se u njenim rukama samo šepurila u svojoj novoj beloj haljinici. (Uzgred, cipelica nije baš nameštena kako treba, ali dobro, dešava se :)
Sa bakom smo dočekali još jednu VIP gošću.
Marija i teta Ana su kasnile zbog nevremena.
Drago mi je što su došle i pored problema i štete koje su imali kod kuće.
Marija i ja smo drugarice još od onih dana kada su nam mame išle u školu za trudnice. Dakle, zajedno smo i "družimo" se od pre rođenja. Uzgred, ne zamerite joj na sledećoj slici - ipak joj treba malovremena da se opusti.
Kad smo već kod moje drugarice, obratite pažnju na njen outfit. Vesela zelena je super, ali ste sigurno primetili i njene "minđuše" - detalj koji sjajno izgleda i nosi se na ušima. I ja sam danas to dobila od prabake i pradede za rođendan, a to što mi nisu izbušili uši je (duga) druga priča [pisaću] i zato ih ne nosim.
U dnevnoj sobi - zabavno :)
Svi su već imali svoju kapu i bar jednu trubicu :)
Teta Milena i čika Vaki su zabavljali decu ali su se i sami lepo provodili.
Malom Mihajlu je igra sa balonima bila toliko interesantna da smo jedva uspeli da slikamo.
I ja sam imala svoju zanimaciju - nešto što svetluca i pravi zanimljive krckave zvuke.
...
... lekići.
Znam da moji roditelji dižu frku oko toga i ne vole kad se igram sa njima, ali oni su prosto neodoljivi. Da l' zbog rođendana il' moje umiljatosti danas nisu bili onako strogi. Koliko sam se predala poslu - jezičak sve govori :))
A onda kada sam se odvojila od lekića, "društvo" se okupilo, i ...
Usledio je novi pokušaj stavljanja rođendanske kapice ...
... opet BEZUSPEŠNO ;)
I dalje nisam bila oduševljena tom idejom.
A mama je samo želela da me pripremi za duvanje svećica koje će kasnije uslediti.
Moj stric, Vasilios, je pokušao da me oraspoloži.
Ali to i nije bilo potrebno s' obzirom na decu koja su mi neprestano privlačila pažnju.
Nešto kasnije pridružio nam se i dečak u crvenoj majci, Filip, takođe rođak ali i prvi komšija.
Razlog za njegovo kašnjenje je potpuno opravdan - imao je nešto ranije zakazan rođendan u jednoj od igraonica i to kod nikog drugog do njegove simpatije, devojčice iz vrtića. To je tako simpatično, ja i ona rođene istog dana s' par godina razlike :) A na ovaj datum je rođen i Unin tata, zbog čega ovamoja mala slatka komšinica nije mogla doći na party.
Fići su se naročito svidele trubice ...
... kao i ideja da njima može "plašiti" mamu. Ah, dečaci.
Ubrzo su stigle teta Milica i baka Svetlana. Ni njih nevreme nije sprečilo da dođu ali su stigle malo kasnije.
Teta Mika je jedina od brojnih maminih sestara od ujaka koja je večeras mogla da dođe na proslavu.
Takođe je poznata kao jedna od "najupornijih" tetki koja se bori za moje osmehe.
Nekad je to teška borba i možda joj uvek ne polazi za rukom ali taj trud će joj se kad tad isplatiti :) Onda kad' još porastem.
I sada kad smo svi bili na okupu došlo je vreme za glavni događaj večeri :)
DUVANJE SVEĆICE
Svećice, a ne svećica, PUNIM JEDNU GODINU.NASTAVAK
