Danas je 1. septembar. Velika deca polaze u školu, a ona nešto manja u obdaništa. Kod nas, mali jubilej mame i tate - njihovih 16 meseci braka. A kod teta Tine u Americi praznik - Labor Day, i dok njeno društvo iz Gimnazije kreće u treći razred, ona danas neće ići u školu.Danas, prvog septembra, počinje i Roštiljijada 2008, ko zna koja po redu, a opet ista i poznata širom Srbije. To nije ni EXIT ni Guča, mnogi je nikad nisu posetili - niti će, ali su skoro svi čuli za taj (možda) najveći festival hrane u Srbiji. Možda baš zbog toga što je uvek ista, Roštiljijada je najmanje interesantna Leskovčanima, ali je svako bar jednom poseti za tih nedelju dana (koliko traje). Možda i zbog hiperprodukcije pljeskavica :) niko od Leskovčana ne ceni njihov kvalitet na ovoj manifestaciji, ali ih opet svi kupuju, neki svakodnevno :). Možda je i sva ta ultra-komercijalizacija, uništila duh starog dobrog leskovačkog roštilja, ali se i ovog' što imamo nikako ne odričemo - niti ćemo. Jednostavnije rečeno:
DANAS JE U SRPSKOJ PRESTONICI ROŠTILJA POČELA ROŠTILJIJADANaravno, sve to nije moglo da prođe bez mene ...
... mame i tate.
A sa nama je bila i teta Milena.
Teta je već treći-četvrti put ovog leta odlazila za Beograd na po desetak dana, a kako je i teta Tina otišla daleko daleko, ja se baš uželim mojih tetaka. Danas se vratila, i odlučila sam da se (mnogo) ne odvajam od nje. A sada da vidimo šta nas očekuje na ulazu, i kakve prepreke treba savladati.
Mogla sam samo da se zavalim u kolica i da posmatram gužvu oko sebe (koja i nije bila tako strašna kako se u prvi mah činilo - plan je ipak uspeo)
No kako se bližilo vreme otvaranja gužva i vrućina je postajala sve nesnosnija.
Kupili smo to nešto ukusno i s' lukom i odlučili da se udaljimo od gužve.
Mali predah u gradskom parku, malo mamime pljeskavice, nameštanje repića, i opet pokret ...
U ovom delu šetnje sam odlučila da ŠETAM ...
... i malo se i sama zabavljam guranjem kolica ;)
Na "mesto glavnih zbivanja" se više nismo vraćali, ali smo događaj večeri uhvatili u trenutku dok sam pila sokić.
Bio je to jako lep vatromet. Da l' zbog uživanja u sokiću, da l' zbog moje neustrašivosti ;) ja nisam ni trepnula dok je iznad moje glavo pucalo, šištalo i varnice letele na sve strane. Kažem - uživala sam, a sada vam prenosim deliće tok prizora.
