Prvo sankanje

Sneg je odavno svuda oko mene i već je počeo misteriozno da nestaje, ali u našoj ulici ga još ima. Eto prošao je i sedmi dan od poslednje bocke, drugi dan kako ne pijem sirupčić za grlo, a i vreme napolju nije hladno kao što je bilo, ustvari sad je pravo vreme za ...

--- S A N K A NJ E ---

Sankanje? Kako li to izgleda? I šta ja tu treba da radim? Ne znam, ali tata i mama već nekoliko dana dosađuju komentarima "šteta što ne možemo na sankanje", "kako je sneg dobar za sankanje", "još malo pa ćemo na sankanje", tako da znam da ima veze sa snegom ali kakve, to ni ne slutim :)

Napolju su me je čekalo to što zovu "sanke". Dakle, baš ima veze i sa tom sklamerijom :) Nešto kao kolica ali nisu kolica, i već vidim da će biti lako.

Sanke je nekada davno kupila (pra)baka Ljuba za mamu, uja Bokija i teta Milenu. Ipak za mene je morao da se uradi dodatni tuning, a tu je prste umešao tatin deda, moj pradeda Vasa :) On je celo jedno popodne pravio i napravio naslon za sanke. I sam se začudio zašto mu je trebalo toliko vremena s' obzirom da koliko toliko ima iskustva sa drvetom, jer je sin starog leskovačkog tišljera (meni čukundeda) Veljka.

Naslon smo dodatno "ojačaji" udobnim jastučićima, a tu je bilo i mekano ćebence. I mama je malo improvizovala, pa sam na kraju i sama bila potpuno opremljena za sankanje: topla odeća, kapa i šal.

Još malo nameštanja opreme i ... krećemo, a sve obećava udobnu vožnju.

... tri ... četiri .. pozor ...

. . . S A D !

Prvo sankanje je bilo SUPER :) Pogodite ko se najviše radovao? Da, da, mama i tata poneka znaju biti veća deca od nas dece :))) S' vremena na vreme bisno zastali da popraviomo opremu npr. šal ili ćebence, ili da se tata i mama zamene, a ja sam radila svoj deo posla - sankala sam se :)

Onda kad mi je dosadilo, malo sam prošetala po snegu, što nije ništa manje interesantno i lepše od sankanja. Čak nam se pridružila i jedna mala slatka ava, koja je baš želela da se igra s' nama. Ali kako naša igra ne bi završila valjanjem u snegu, mama je morala da me uzme u naručje. Da li me je spasila snega pogledajte u narednom postu, simbolično nazvanom "U snegu":)

Ovim je završeno moje prvo iskustvo sa sankanjem, lepo, doduše kratko ali slatko. Ovim je završen još jedan post sa prefiksom prvi i možda svi ovi naslovi zvuče dosadno ali ovo zaista jesu prva iskustva i zanimljiv period odrastanja u kojem upoznajem svet oko sebe. Svaki drugačiji naslov je nedostojan teme :) a takve teme tek slede, da, da.

Ljubim vas, i uživajte u snegu.