Vikend kod bake

Da, da ... kod bake, ali stvarno. Kako stvarno? Pa tako, bez mame i tate. Mamu sam ostavila kod kuće da sprema ispite, a tatu da napiše nešto na ovom blogu (i konačno završi neke još davno započete teme prim. tate).

I pored toga sto ovo nije prvo odvajanje od mame i tate, prvi put ću (noćas) spavati bez njih odn. sa baka Ljiljom. Nadam se da je sve ovo vredno truda :) ali i onako ću ih videti sutra.


A baka ... pa ona je sad presrećna, dobila je mene tj. obaveze i samo obaveze i samo za sebe. Dobro, tu su i deda Dule i (pra)baka Ljuba ali je baka ipak ta koja će imati tu sreću da sve vreme vikenda bude sa unukicom - i ako se pitate kako izgleda bakin idealan vikend, on izgleda baš ovako - i ako pitatate kada :) - on je počeo upravo sada :))

U snegu

Danas sam poželela da se nađem u snegu :) Hopa-cupa - i eto mene u snegu do kolena ... a onda je usledila munjevita akcija spašavanja - i eto mene na čvrstom, suvom betonu.

I šta reći sem divno (prvo) iskustvo. To jednostavno morate probati, a svako od vas je sigurno već probao, pa čak i "ocrtavao" sebe u snegu :) S' obzirom da mi fali još samo malčice hrabrosti i odlučnosti, verovatno ćete uskoro (možda već sledeće zime) moći da vidite moju figuru ocrtanu u snegu.

Prvo sankanje

Sneg je odavno svuda oko mene i već je počeo misteriozno da nestaje, ali u našoj ulici ga još ima. Eto prošao je i sedmi dan od poslednje bocke, drugi dan kako ne pijem sirupčić za grlo, a i vreme napolju nije hladno kao što je bilo, ustvari sad je pravo vreme za ...

--- S A N K A NJ E ---

Sankanje? Kako li to izgleda? I šta ja tu treba da radim? Ne znam, ali tata i mama već nekoliko dana dosađuju komentarima "šteta što ne možemo na sankanje", "kako je sneg dobar za sankanje", "još malo pa ćemo na sankanje", tako da znam da ima veze sa snegom ali kakve, to ni ne slutim :)

Napolju su me je čekalo to što zovu "sanke". Dakle, baš ima veze i sa tom sklamerijom :) Nešto kao kolica ali nisu kolica, i već vidim da će biti lako.

Sanke je nekada davno kupila (pra)baka Ljuba za mamu, uja Bokija i teta Milenu. Ipak za mene je morao da se uradi dodatni tuning, a tu je prste umešao tatin deda, moj pradeda Vasa :) On je celo jedno popodne pravio i napravio naslon za sanke. I sam se začudio zašto mu je trebalo toliko vremena s' obzirom da koliko toliko ima iskustva sa drvetom, jer je sin starog leskovačkog tišljera (meni čukundeda) Veljka.

Naslon smo dodatno "ojačaji" udobnim jastučićima, a tu je bilo i mekano ćebence. I mama je malo improvizovala, pa sam na kraju i sama bila potpuno opremljena za sankanje: topla odeća, kapa i šal.

Još malo nameštanja opreme i ... krećemo, a sve obećava udobnu vožnju.

... tri ... četiri .. pozor ...

. . . S A D !

Prvo sankanje je bilo SUPER :) Pogodite ko se najviše radovao? Da, da, mama i tata poneka znaju biti veća deca od nas dece :))) S' vremena na vreme bisno zastali da popraviomo opremu npr. šal ili ćebence, ili da se tata i mama zamene, a ja sam radila svoj deo posla - sankala sam se :)

Onda kad mi je dosadilo, malo sam prošetala po snegu, što nije ništa manje interesantno i lepše od sankanja. Čak nam se pridružila i jedna mala slatka ava, koja je baš želela da se igra s' nama. Ali kako naša igra ne bi završila valjanjem u snegu, mama je morala da me uzme u naručje. Da li me je spasila snega pogledajte u narednom postu, simbolično nazvanom "U snegu":)

Ovim je završeno moje prvo iskustvo sa sankanjem, lepo, doduše kratko ali slatko. Ovim je završen još jedan post sa prefiksom prvi i možda svi ovi naslovi zvuče dosadno ali ovo zaista jesu prva iskustva i zanimljiv period odrastanja u kojem upoznajem svet oko sebe. Svaki drugačiji naslov je nedostojan teme :) a takve teme tek slede, da, da.

Ljubim vas, i uživajte u snegu.

Kapa i šal

Danas je teško pronaći dobru kapu i šal u prodavnicama za nas, bebe (u Leskovcu). Ja ih nisam pronašla :( Mama je kupovala nešto, ali ne i odgovarajuće veličine, a i tati se nije dopalo - tako da smo to vratili :)

Neka deca poput Marka ili Mileta baš imaju sreće i zaista divne vunene stvarčice, a kako se moja mama ne bavi ručnim radom iskopali smo kapu i šal koje je ne tako davno isplela moja (pra)baka Ljuba, za mamu, ali eto ona mi ih je ustupila i skoro pa su se uklopile (po veličini) i što je najvažnije poslužile svrsi - SADA MOGU NA SANKANJE.

Kako to izgleda prosudite sami - jesu jednostavne ali bilo koje stvarčice na jednoj ovako ljupkoj dami izgledaju slatko ;) zar ne?