Životinjsko carstvo

U vreme kad sam izložena nepravednim restrikcijama svake vrste (kad su grickalice i slatkiši u pitanju prim. tate) malo je poslastica koji mogu da probiju taj strašni zid koji su postavili mama i tata, mnogo više tata :-) Strašno, ali ne i nepremostivo. Malo smokića, malo čokoladice, pa pezić, i tako malo po malo (kad' tata ne gleda) ja ručkam "ono što želim da ručkam".

Ovih dana moja redovna poslastica postala je čokoladica "životinjsko carstvo", super ukusna ali i super mala, za tatino oko gotovo neprimetna. To (super mala) je jedan od glavnih aduta koji može omekšati tatinu "čvrstu rešenost", mada mi nije jasno čime sam zaslužila takav tretman kad' sam otkrila da su i TATA! i mama uživali u ovim čokoladicama kao deca. Stvarno nije fer - jeste da slabo jedem u obdaništu, a i kod kuće sam izbirljiva po pitanju hrane, ali zar me mama i tata nisu učili da da imam "pravo izbora" ... zato biram ;-)

I još nešto, vrlo važno, ali strogo poverljivo, "životinjsko carstvo" mi je kupila baka ...

... tatina mama hi hi hi

P.S. Da ne bi bilo "nepravde" odaću vam još jednu tajnu, šapnuću vam i to da mi životinjsko carstvo kupuje i druga baka, mamina mama, pa i baka Biljana - tek da znate - zalihe su zagarantovane CMOKIĆ bakama.

Divan dan

"Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan" ... toliko divan, da nisam prestajala da pevam moju trenutno omiljenu pesmicu. A imala sam i kome ... "našoj Mii rođendan, rođendan, rođendan" ... e, u ovom delu teksta sam malo grešila (šta ću, tako su me naučili da pevam). Mii je rođendan odavno prošao, i onda kada me isprave, ponavljam ... "Bii rođendan, rođendan, rođendan" :))

Kod baka Bilje sam bila juče, i bilo nam je lepo. Ručkali smo tortu, igrali se, tata nas je fotografisao. Danas se nismo videle, ali nisam zaboravila da joj bar nekoliko puta otpevam pesmicu i poželim srećan rođendan :*

SREĆAN ROĐENDAN, BAKO!

Čik pogodi, šta je ovo?

Da, to je meda, lepi, sa okicama...
...ali nisam pitala ko je ovo, već šta je ovo?

Možda je sad malo jasnije ;-)

To je moja prva tetovažica.

Našli smo je u smokiju - namestila teta Tina :-)

Još...opet...ponovo

Danas sam (opet) fascinirala svoje roditelje, a to ovih dana uopšte nije teško - treba im samo malo po malo otkrivati koliko sam pametna i već velika devojčica i tako im izmamiti osmehe i začuđene "zar je moguće da i to zna" poglede.

Prvo mama - dok mi je davala svoj hladan sokić od narandže ja sam govorila "još" pa "opet" i "ponovo", i sve tako dok joj nisam popila sok. Ja dobila sok (ponavljam hladan), a mama oduševljenje što umem da koristim više pojmova za istu stvar i još da ih lepo povežem. Svašta, pa ja bih za taj hladan osvežavajući napitak otpevala i pesmicu "još, opet, ponovo" ali to ovog puta nije bilo neophodno.

Onda tata - mada on to ustvari ne bi ni primetio da nije mame, ali kada mu je ona skrenula pažnju, slična reakcija - oduševljenje, pa valjda otuda i ovaj post na blogu. Njemu sam svoju izuzetnu mentalno-verbalnu veštinu demostrirala u kadi(ci) prilikom kupanja odn. "plivanja". To je ono kada na kraju kupanja ustanem pa legnem u kadicu (volim to i prilično je zabavno). Kada je stvarno bio kraj morala sam iz kade (tu ni ovaj moj talenat ne pomaže) ali videću šta ću im sutra prirediti, možda ostanem koji minut duže.