U šetnji sa kumom

Popodne i veče ovog uzbudljivog dana provela sam sa mamom i tatom i našim gostima kumovima Igorom i Nikolom. (Tata je slikao!)

Uzela sam kuma Igora za ruku i povela ga u grad. Šetnja gradom jeste bila lepa, ali ulice kojima sam toliko puta prošla nisu bile ni malo uzbudljive kao naše kajnje odredište ...

... moja omiljena poslastičara "Milagro" :-)

Atmosfera tamo je prilično slatka i opuštena, a kako je mesto "u trendu" ja sam se dokopala Nikolinih naočara. Velika promena u odnosu na one moje od danas :-)

Prava "cica", zar ne?

A evo i nas :-)

Jesam bila dobra, ručkala šlagić i sve to, ali moram da priznam da sam se malo stidela mojih gostiju :-) Bilo je tu i skrivanja ...

... i virkanja ;-)

Ali sam se, sve u svemu, samo sjajno zabavljala :-)

I za kraj nešto zaista EKSKLUZIVNO - prvo objavljivanje fotografije koju sam ja snimila, a u poslednje vreme volim da otmem kameru tati iz ruke i da ga fotografišem. Ovde sam fotografisala kuma Igora i njegovog brata Nikolu, i po tatinom miljenju nije loše ispalo :-)

Moja kućica

Nekako slučajno, danas, na Vrbicu, u goste nam je došao kum Igor iz Kraljeva sa svojim bratom Nikolom (koji nam je već drugi put gost, i baš mi je drago zbog toga što može da ugrabi malo vremena za Leskovac kad god je u Srbiji). Tata je bio oduševljen što će opet videti starog prijatelja sa fakulteta i dugogodišnjeg cimera. Mama i baka su pripremale neke pikanterije za ručak, a deka je raspalio roštilj, pravi leskovački. A ja - ja sam dobila poklon :-) veliku šarenu plastičnu kućicu sa nameštajem i malim čovečuljcima.

Nešto novo za mene, ali me je prilično zainteresovalo (kao i sve što na sebi ima oznaku 3+ a ja imam tek dve i po).

Neizbežno igralište

U neposrednoj blizini gradske crkve nalazi se (dobro poznato) igralište "kod Šop-Đokićeve kuće", odlično mesto da se upotpuni provod sa sekama nakon Vrbice. Uostalom, kad god ovde prolazimo dobro je upotpuniti koji god provod :-) to je sigurna stanica svake moje šetnje gradom.


Očekivali smo gužvu, ali ona je izostala - verovatno su se svi zadržali na "mestu zabave", vašaru kod crkve, ali i ovde je bilo super, naročito što sam svoje omiljene tobogane i druge sprave mogla da isprobam zajedno sa Makom i Kaćom.

Vrbica sa Makom i Kaćom

Proleće je već uveliko tu, danas, lep i sunčan dan. Nekako brzo i iznenada iz bele zimske jaknice uskočila sam u prolećnu zelenu. Mama je odnekud izvadila i prošlogodišnji model naočara za sunce, i već su na meni. Današnji dan je po još nečemu poseban, dan velike "žurke" za svu decu, svima draga Vrbica, mada je se ja nešto i ne sećam. Ipak se radujem, jer Očekujem svoje dve sestre, Maku i Kaću. U stvari, zovu se Marija i Katarina, ali ja to još ne znam :-)

I eto njih, sada smo mogli da krenemo iako su nam nedostajala dva mala detaljčića (sunčane naočare za Maku i Kaću) što će se kasnije "u hodu" i rešiti.


Gledano s' preda vrbica je jedan veliki vašar pun lepih iskušenja za decu, neizbežni zvončići oko vrata (sad' se malo sećam) i obavezno fotografisanje.

Ja sa sestrama :-)

... i sama.

A može i ovako :-))

A iza crkve ...

... iza crkve je prava zabava :-) Tu se nalazi prostrani travnjak idelan za razigranu decu koja non-stop trče tamo-amo :-)

Dozvolite da demonstriram(o) ...

Dakle, idealno za jurnjavu uz pravi (zeleni) prolećni ambijent :-)

Ali ipak, kako doći na Vrbicu a ne iskoristiti sve čari vašara koji je tu preko noći nik'o. Tata misli da vašar nema nikakve veze sa Lazarevom subotom ali ja mislim da on greši - to je najbolji deo ovog praznika :-) Koliko samo nasmejanih, zadovoljnih dečjih lica sa zvončićima oko vrata i pokojim venčićem, a i sunčane naočare nisu zaostajale :-) Pogađate, tu su Maka i Kaća i rešile svoj problemčić i ubedili roditelje da im kupe zaštitu od "jakog sunca od koga nisu mogle da gledaju".

Maka se, kao velika seka, provozala ringišpilom ...

Dok smo Kaća i ja zaposele jedan od onih autića koji se neprestano vrti u krug.

Toliko sam uživala da me je od autića jedino mogao rastaviti prelazak na ringišpil - tako je i bilo, i uprkos našim godinama (ja dve a Kaća tri) i mi smo se zavrtele ali ovaj put mnogo uzbudljivije nego u autiću.

Ja sam i zaplakala, htela sam još!, ali je tata odlučio da je tu kraj (bar što se vašara tiče) i morali smo da krenemo. Izgleda da je Vrbica za ovu godinu bila završena i bila je super, ali avanturama ovog prepodneva nije bio kraj jer smo odlučili da se još malo družimo sa sekama na obližnjem (neizbežnom) igralištu.

Ovaj praznik je zaista lep, i bilo mi je lepo u dobrom društvu. Do naredne Vrbice desiće se još mnogo lepih stvari, ali će opet doći taj dan "kad deca stavljaju zvončiće oko vrata" ispunjen osmesima i radosnim pogledima, taj zaista poseban dan kada se održava najveća dečija žurka u gradu. Jedva čekam ;-)